ЧАЧАНСКА РАНА „ОТКРИВЕНА“ У НЕМАЧКИМ СУПЕРМАРКЕТИМА
У СТВАРИ, СТАРА ПРИЧА…
Недавна вест да је шљива из Србије „откривена“ у рафовима немачких супермаркета изазвала је велико интересовање воћара, па и шире јавности. Ипак, грешком је названа чачанском ранком, а заправо је реч о чачанској раној, сорти коју су стручњаци чачанског Института за воћарство створили још пре пола века. Лавину је покренуо Ненад Радичевић, српски новинар који живи у Немачкој, који је на свом твитер налогу објавио фотографију из немачког супермаркета, са Code name: Zwetschgen Cacaks Frühe. Описао их као изузетно сочне и укусне. Цена им је била 2,99 евра по килограму, а поред информације да су шљиве прве класе, на декларацији је написано и да су увезене из Србије.
Како су нам раније рекли стручњаци Института за воћарство у серијалу о сортама воћа насталим у овој научно-истраживачкој установи, а сада и потврдили, ова вест „није нова“, јер је чачанска рана одавно присутна на тржишту Русије и западних европских земаља, посебно, баш у Немачкој. Већ за месец дана сличне фотографије могу стићи и са чачанском родном, која је, такође, веома цењена и тражена у тој типично шљиварској земљи!
Чачанска рана је скоро прва која обогати пијачне и тезге у продавницама, већ у првој декади јула. Зато, они који је имају у својим засадима, углавном успеју да постигну добру цену, чак и дупло већу у односу на оне сорте које касније стижу. Чачанска рана је из „генерације 1975, односно из групе је првих признатих сорти Института за воћарство.
Плодови су јој изузетно крупни и могу достићи чак и до 100 грама. Како је то написао и новинар Радичевић, веома је сочна, слатка и ароматична. Због свих ових особина плода, као и због раног сазревања, саднице ове сорте су међу најтраженијим и даље су на „листи пет“.
– Чачанска рана је интересантна за тржиште, посебно руско, јер је веома крупна и доброг квалитета за тај период зрења. Зато су се многи одлучивали да подигну нове засаде ове сорте – рекао нам је недавно др Небојша Милошевић, руководилац Одељења за помологију и оплемењивање воћака у чачанском Институту за воћарство.
И чачанска родна, чију су нам прошлогодишњу фотографију из Немачке, уступили из Института за воћарство, а сликао је др Слободан Миленковић, призната је 1975. На тржишту садног материјала шљиве у Србији она је и даље на првом месту, чини око 20 одсто од укупног броја стабала.
Већ одавно се чачанска родна гаји у многим европским земљама, а посебан „продор“ направила је осамдесетих година прошлог века, када је почео и извоз садница на европско тржиште. Пуни процват доживела је током деведесетих година, посебно у Немачкој. Сазрева крајем августа и почетком септембра, мало касније у односу на чачанску лепотицу, због чега постиже нижу цену.
Ова сорта, погодна и за прераду у ракију, омиљена је у многим дестилеријама, управо јер има добру крупноћу и велики проценат шећера. Многи кажу да има сласт и арому веома сличну пожегачи, посебно у ракији. Због својих квалитета погодна је и за сушење.
Наравно, све ове вести повећавају потражњу за садницама поменутих, али и многих других сорти шљиве. До сада је признато укупно 18 сорти које су створене у Институту за воћарство Чачак.
В. Т.
Фото: архива Института за воћарство Чачак