КРАТАК, АЛИ ЗА МЕШТАНЕ ВРЕДАН ПУТ
Део Улице 565 у Месној заједници Сајмиште, дужине од свега 160 метара, деценијама је макадам. Мука и за пешаке и возаче. Лети због прашине није могло да се дише, нити да се отворе прозори, а остали део године баре, каљуге и рупе. Писао је „Чачански глас“ и пре неколико месеци о томе.
Сад… 
И дочекали су да својом улицом прошетају као „варошани“, без гумених чизама да би прешли до комшија. Испуњено је оно што је и обећано, после разговора представника мештана са градоначелником Милуном Тодоровићем. Улица је, баш како је и речено, асфалтирана у јулу.
Драган Дринчић, чија се кућа налази на самом крају Улице 565, не памти, као ни друге комшије, да је ту икада био асфалт, али зна да је тај пут био један од главних за прелаз преко старог дрвеног моста на Морави. Те дрвене ћуприје одавно нема, све остале улице у близини, причају мештани, направљене су много касније.
– Живели смо некако и без асфалта, али тешко. Значи нам пут, као што некоме значи вода и струја. Ово је за нас велики дан! Једноставно, лакше се дише. Леп је осећај, нема више блата, ни прашине. Асфалтирано је и више него што смо тражили, када смо били код градоначелника. Улица је сада повезана са индустријском зоном, а веза нам је и према граду. Хвала и „Чачанском гласу“, јер сте једини имали слуха и за наше проблеме – каже Дринчић.
Мештани планирају да организују и мало славље, да се окупе, како каже Дринчић, због нечег што је добро и лепо, а не само због проблема.
Срећни су и због тога што су успели да реше још једно, некада им се чинило, никада решиво, питање. Велике дивље депоније поред њихових кућа, а уз саму Мораву, нема већ две године. Комунална милиција је поставила фото-клопке и за сада успешно врше „своју дужност“. Повремено се догоди да појединци дотерају смеће, али брзим реаговањем комуналних милицајаца све их је мање. Мештани се надају да ће тако и остати. Како су нам прошли пут рекли, поново има шетача на овом делу бедема, којим се до града стиже за десетак минута. Планирају млади из краја да опет уреде и плажу…
В. Т.
