”ЧАЧАК, АТРИБУТИ КУЛТУРНЕ ПРЕСТОНИЦЕ“: СКУЛПТУРЕ ПРВОГ ЧАЧАНСКОГ АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ДРАГАНА ЋИРКОВИЋА
Публикација „Драган Ћирковић, Скулптуре“ са вајарским радовима првог чачанског академског сликара и текстом музејског саветника Мирјане Рацковић, кустоса Уметничке галерије „Надежда Петровић“, представљена је на Скупштини Завичајног Друштва „Чачани“, почетком јуна, у башти ресторана „Белви“. Реализацију овог издавачког пројекта Завичајног друштва „Чачани“ помогао је Град Чачак, а суиздавач је и „Легат Драган Ћирковић”. Уредник издања је уметников старији син Драгић Ћирковић. У каталошкој форми, ова публикација доноси фотографије 50 класичних скулптура и скулпторских композиција, које је уз, за Чачак немерљив сликарски опус и друге активности на пољу сценографије, илустрације, карикатуре, оставио у свом легату Драган Ћирковић. Део публикације садржи и фотографије из предратног и стваралачког периода које имају велику документарну вредност, као и попис и опис приказаних дела.
Драган Ћирковић (1909-1976, Чачак), је рођен у имућној грађанској породици. Сликарство је студирао У Уметничкој школи у Београду у класи познатог српског сликара Ивана Радовића. Још за време студија, 1937. године одлази у Париз, где упознаје главне токове европске уметности. Уметничку школу и виши академски течај завршио је 1938. године, када се враћа у Чачак у коме већ наредне године организује самосталну изложбу.
АТЕЉЕ НА ГЛАВНОМ ГРАДСКОМ ТРГУ
По завршетку Другог светског рата преуредио је локал у приземљу породичне куће на главном Градском тргу у Чачку у атеље. У том простору, који се налазио на месту где је данас главни улаз у Дом културе, настао је велики део слика и скулптура из његовог богатог уметничког опуса. Скоро све време, кад није био на послу сценографа у тадашњем Народном позоришту или у „Абрашевићу“, а касније и као илустратор и карикатуриста у „Чачанском гласу“, проводио у атељеу где је радио, организовао изложбе и примао колеге, пријатеље и љубитеље уметности. Сматрају га зачетником и организатором ликовног живота у граду на Морави.
-У дворишту, у склопу породичне куће, саградио је пећ у којој се обављало печење глинених скулптура, претходно извађених из калупа. У оквиру његове заоставштине сачувано је око педесетак калупа у којима су настајале скулптуре од глине и гипса. А сачувано је и приближно исто толико оригиналних скулптура од бојене теракоте и патинираног гипса. Неке од скулптура излагане су и на његовим ретроспективним изложбама у Чачку, 1970. и 2009. у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“, 1999. у Галерији Библиотеке Града Беогрда идр. Велики део свог вајарског опуса, Драган Ћирковић је излагао у свом атељеу и у оба излога која су се налазила поред улазних врата. У једном од излога била је и мала фонтана у чијој се средини налазила фигура (дечак и риба, дечак и лабуд, тигар и змија). Он је често мењао фигуре у фонтани, као што је мењао и изложене радове у излозима. Ту су се, поред скулптура, често могле видети и портретне карикатуре познатих Чачана и понеки акварел мањег формата. Многи посетиоци долазили су у његов атеље да се упознају са његовим уметничким радовима, јер тада у Чачку није било галерија и правих излагачких простора где би слике и скулптуре могле да буде презентоване јавности. А када се спусти вече, за многе Чачане осим шетње на корзоу, био је и обавезан долазак до излога атељеа Драгана Ћирковића да се види шта тамо има ново. Тадашњи Чачак је ценио и волео свог сликара, не само зато што су поштовали и волели његову уметност, већ и зато што је он цео свој живот провео у свом родном граду (осим за време студија сликарства у Београду) и остао му је веран до краја свог живота – наводи Драгић Ћирковић, уметников старији син, уједно и уредник објављеног каталога.
О СКУЛПТОРСКИМ НОСТАЛГИЈАМА
У тексту „Скулпторске носталгије Драгана Ћирковића“ историчарка уметности Мирјана Рацковић подсећа да је чачанској јавности Ћирковић познат, пре свега, као сликар. Али „сликар лирског интимистичког доживљаја и сугестивне атмосфере, захваљујући коме имамо употпуњену причу о старом Чачку, драгачевским и ивањичким пределима, колоритним свежим сликама предивног Пирана. Сликар, који је на једној слици сублимирао сав реалан свет и фантастичне приче мале вароши поред Мораве – на слици „Носталгија“ из 1975. године“… Ретки познаваоци његовог великог опуса знају да се Ћирковић бавио још једном ликовном граном – скулптуром, иако му је то била „споредна“ дисциплина у односу на целокупан опус за коју се није посебно школовао, осим редовног предмета „вајање по гипсу“ код чувеног Симеона Роксандића у Уметничкој школи. Због свега што је у овом домену урадио „може се констатовати да је Ћирковић и први чачански вајар, солидног занатског умећа, заокруженог и прилично херметичног вајарског опуса“ наводи Рацковић.
Она истиче и да се Ћирковићев вајарски рад може дефинисати као Скулптуре-Модели, разолике тематике, функције и стилског приступа, углавном мањег формата, актови, портрети, композиције, док се примери примењене уметности могу сврстати у домен минијатурне декоративне пластике… Његовој сензибилној уметничкој души изазов је била чувена скулптура „Гуслара“ у излогу апотеке на градском корзоу, напомиње Мирјана Рацковић. „Гуслар“ је био реплика са споменика Косовским јунацима у Крушевцу, рад познатог српског вајара Ђорђа Јовановића, чији је рођени брат Аристид имао апотеку у Чачку. Тако је све почело…
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Драгић Ћирковић
Драган Ћирковић је умро 1976. године у пуној сликарској снази, али је за собом оставио, како се наводи, и бројем и проблемима, богато уметничко дело. Био је члан УЛУС-а, члан Друштва ликовних уметника Западног Поморавља и Друштва ликовних уметника „Рисим“ из Чачка.
Октобарском наградом Града Чачка награђен је 1971. Удружење ликовних уметника Србије организовало је 1995. године у Београду у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ ретроспективну изложбу Драгана Ћирковића. Његове слике налазе се у многим приватним колекцијама у земљама бивше Југославије, Европе и САД, као и у фондовима престижних галерија и музеја у Србији.
