БОЈЕ ДРУГАРСТВА: РОМАН ЗА ТИНЕЈЏЕРЕ О ДИСКРИМИНАЦИЈИ И ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ
Из Издавачке куће Пчелица нам стиже нови роман за тинејџере Боје другарства, аутора Горана Марковића. У питању је савремена, вешто исприповедана прича о дискриминацији и вршњачком насиљу, с једне стране, и толеранцији и снази пријатељства, с друге стране.
У књижевности за децу поистовећивање са ликовима и препознавање елемената свог живота у свету књижевног дела, један је од битних чинилаца за елементарно читалачко задовољство, а роман Боје другарства управо то и нуди. Динамична радња са неизвесним смењивањем догађаја који воде откривању неочекиване тајне покреће читалачку знатижељу и самим тим мотивише на читање.
Школски речено, тема романа Боје другарства је дискриминација и са њом уско повезано вршњачко насиље. Ако је један од задатака књижевности, а посебно књижевности за децу и младе, детектовање проблема стварности и превентивно указивање на њих, онда је овај роман испунио тај задатак.
Главни ликови овог романа су Виктор, духовит, осећајан и начитан тинејџер, који се бави модерним плесом, и Марко, његов храбри и правдољубиви пријатељ, не толико наклоњен књизи, који тренира фудбал. Њихови ликови не само да су грађени по принципу супротности, већ су и носиоци два наративна тока који почињу контрастним репликама на крају и почетку сваког наредног поглавља.
Када је Виктор купио љубичасти ранац, експлодирао је балон стереотипних предрасуда и конзервативне поделе на мушке и женске боје, мушко и женско понашање, а он је постао предмет дискриминације и вршњачког насиља само зато што се усудио да буде другачији.
Иако је акценат на вршњачком насиљу, логично је да се запитамо како је до њега дошло. У роману је то питање сасвим суптилно, али недвосмислено јасно постављено. Не рађају се деца са предрасудом о мушким и женским бојама, пословима, понашању… Они их уче од одраслих, јер су такви стереотипи прихваћени у друштву као добри и пожељни. Значи – дискриминација и вршњачко насиље су много шири и озбиљнији социјални проблем, који своје упориште имају у традиционалним табуима.
Роман Боје другарства, узбудљиво, нелицемерно, књижевно и педагошки успело штиво за тинејџере, представља глас генерације која је одраста уз ТикТок, Инстаграм и друге визуелне садржаје савремене технике, али и генерације која се бори са наслеђеним табуима и предрасудама. Поред тога што ће се данашњи тинејџери лако препознати у овом роману и идентификовати са ликовима, чему доприносе и мајсторске илустрације академског сликара и илустратора Игора Крстића, он може бити и добар педагошки подсетник одраслима, како родитељима тако и онима који су професионално упућени на рад са децом.
