У драгачевском крају почела је берба малине. Род овог извозног воћа је, како наводе малинари, подбацио за неких тридесетак, па чак и до 40 одсто у поређењу са просечним. Родни потенцијал „црвеног злата“ знатно је редуковао мраз, који је средином априла закачио то подручје. Ипак, како смо се уверили на терену, ситуација се разликује од малињака до малињака, тако да ће Драгачевци имати шаролике приносе, када је реч о овој великој извозној узданици српске пољопривреде. И квалитет плодова је неуједначен, а произвођачи страхују да ће изузетно високе температуре додатно умањити род малине.
Небојша Симеуновић (42), из Гуче, малинарством се бави још од дечачких дана. Његови родитељи су још осамдесетих година прошлог века гајили малину у ариљском крају, тако да је врло рано научио све о том захтевном послу. Гајили су ову културу искључиво на површини коју су могли породично да оберу, на петнаестак до 20 ари, како не би плаћали допунску радну снагу.
-То су била златна времена. Моји родитељи су 1984. године од зараде на малини купили трактор. Да би се набавио нови трактор 539 или ауто Лада Специјал, било је довољно да се убере око 2.500 килограма малине. Тако нешто се никада више неће поновити… Данас људи раде далеко веће површине, али, углавном, не могу ништа специјално да постигну. Од 2000. године, српско малинарство стагнира, откупна цена мелине бележи велике осцилације, тако да су произвођачи много чешће штетовали, него што су видели вајдицу у овом веома захтевном послу – објашњава Симеуновић.
МРАЗ РЕДУКОВАО ПРИНОСЕ „ЦРВЕНОГ ЗЛАТА“
Малина је у прошлој сезони постигла солидну цену. Добри познаваоци ове проблематике су најавили још пре почетка бербе да ће и 2021. за њих бити успешна. Произвођачи су ову вест примили са дозом неповерења, јер их је откупна цена овог воћа до сада много пута изненадила. И Нешо дели њихово мишљење:
-Прошле године смо имали 220 динара по килограму првокласне малине. То је била нека солидна цена, али ситуација се сада променила. Све је поскупело, и ђубриво и хемија, за двадесетак до 30 одсто, а скупо нам је и гориво. Предајем малину хладњачи Станић у Гучи и још увек ми није позната цена. Говори се о некој аконтној, од 260 динара. У неким другим крајевима Србије, малина се плаћа по 350, па чак и 380 динара, па се надам да ће њена цена расти и у драгачевском крају. Једно је сигурно, у овој сезони када је њен род значајно умањен, произвођачи би требало да добију бољу откупну цену због поскупљења пољопривредног репроматеријала.
НЕУЈЕДНАЧЕНА ЦЕНА
Како истичу у овом драгачевском домаћинству, највећи проблем српског аграра је то што пољопривредни производи, укључујући и малину, немају загарантовану цену.
-Све би било у реду када би неко могао да нам каже да ће цена малине, рецимо, у наредних пет година бити иста. Онда би свако од нас могао да се посвети безбрижно овом послу. Овако, улажемо и новац и рад на слепо. Стално смо у неизвесности, страхујемо од временских непогода, а паралелно са тим и ниских откупних цена, јер нам и једно и друго може донети велике губитке. Многи су више пута одустајали од овог посла, крчили малињаке, па их поново подизали у добрим годинама које су бивале све ређе – каже овај вредни Драгачевац, док погледом прелази преко стрме парцеле од 25 ари, на којој се налази малињак, а ни сам не зна колико пута је прешао преко ње, и уздуж и попреко, да би ваљано обавио посао.
НЕДОСТАТАК РАДНЕ СНАГЕ СВЕ ИЗРАЖЕНИЈИ
Како године пролазе, произвођачи малине имају све више проблема да обезбеде радну снагу за бербу. У драгачевским селима је све више старачких домаћинстава, а омладина одлази на школовање, након чега се најчешће не враћа у родни крај.
Квалитетних берача има мало, а малина је терминска роба. Ранијих година смо успевали да сами обавимо бербу. Супруга је била најбржа и најспретнија, али сада, због здравствених проблема, у малинама може да буде само у раним јутарњим сатима. Старија ћерка се школовала у Чајетини и остала да ради на Златибору, помаже нам ова млађа која има 12 година, а син је још увек мали. Због недостатка радне снаге, били смо принуђени да 50 ари малине у Горњој Краварици уступимо људима који могу да је оберу. Наше ће бити 20 одсто рода, боље је и тако него да нам малина пропадне. Малињак у Гучи за сада беремо сами, али ћемо у јеку сезоне ангажовати још два радника, како бисмо бербу изнели до краја – каже наш саговорник.
Дневнице берача су од 3.000 до 3.500 динара, али, како која година пролази, сезонци се све теже налазе, кажу Симеуновићи.
В. Степановић
