ИВАНКА СПАСОЈЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСНОВНЕ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ “ДР ВОЈИСЛАВ ВУЧКОВИЋ”
Иванка Спасојевић је поред ОШ “Др Драгиша Мишовић” завршила и Основну музичку школу “Др Војислав Вучковић” и то као ђак генерације. Велика посвећеност и подједнака љубав према музици, виолини и науци, ништа јој нису одузели. Напротив, научили су је да захваљујући доброј организацији може да има време и за друштво и све оно што чини живот младог човека. За њу је посебна част бити ђак генерације, представља велики успех и личну сатисфакцију, јер је, како каже, то показатељ да се сав труд и рад исплатио.
– Није било лако постићи овакав успех с обзиром на то да сам ишла и у ОШ “Др Драгиша Мишовић” и да сам, такође, морала да учим и трудим се. Али, уз много жеље и доброг вежбања, успела сам и Музичку школу да завршим са одличним успехом. За виолину сам се определила пре, него што сам уписала први разред основне школе. Кренула сам на часове код своје наставнице виолине Оливере Филиповић, која ми и даље предаје и велика ми је подршка. На почетку Музичку школу нисам схватала као обавезу, али касније, када су почела такмичења и све тежи програми, разумела сам одговорност свирања инструмента – искрено каже Иванка Спасојевић.
Иако је освајала искључиво прве награде, скромно издваја само три на које је најпоноснија, а то су медаље на такмичењу Млади виртуоз ОМШ “Петар Коњовић” у Београду, Фестивал гудача у Шапцу и Фестивал Музичких школа Србије:
– Наравно, на свако своје такмичење сам поносна, јер сам на свим добила прве награде, али ова три су ми јако драга, зато што сам на њима изашла потпуно сигурна у себе и било ми је једино битно да сви уживају у мом свирању.
Као и остали ученици, Иванка ће друштво из школе и овај период памтити по лепим догађајима. Године су, ипак, брзо прошле, а дивна пријатељства која је стекла остаће за читав живот. За професоре има само речи хвале, јер су се, наглашава, трудили да пренесу своје знање на ученике, али и да их науче како да постану добри људи:
– Памтићу и своју наставницу виолине Оливеру, која ми је највећа подршка, наставницу солфеђа Александру, која увек посвећује много пажње раду са нама и директора наше школе Јована Тошића, који је увек ту за све нас.
Нашој саговорници није било лако да одлучи шта ће да упише, јер, с једне стране, воли музику и виолину, а с друге стране, привлаче је и друштвене науке:
– Уписаћу Средњу музичку школу и Гимназију, пошто нисам могла сада да се одлучим између ове две школе. О томе шта ћу студирати још увек не размишљам, имам много идеја, али сигурна сам да ће се оне променити током средње школе.
Млађим школарцима Иванка поручује да су за успех потребни добра воља и слушање свих савета које вам неко даје, такође, и свесност да увек може боље, али да се и лоши моменти дешавају и да се из њих доста тога учи.
– Пандемија која нас је задесила утицала је на рад свих људи. Било је тешко остварити квалитетну и добру наставу од куће, посебно када је реч о Музичкој школи. Доста су недостајали наступи и концерати, али верујем да ћемо све то надокнадити следеће школске године – са осмехом на лицу и пуна оптимизма каже, од јесени, ученица и Гимназије.
Остаје да видимо да ли ће у будућности победити виолина или друштвене науке, а до тада можемо да уживамо у Иванкиним наступима.
Н. Р.
ЗАЈЕДНО СЕ РАДУЈУ СВАКОЈ НАГРАДИ
Према речима професорке виолине Оливере Филиповић, Иванка је увек спремна за сарадњу, жељна знања и за усавршавање користи све расположиве методе.
– Такође, жељна је наступа, пуно вежба, усавршава се и лепо је с њом радити, јер она прихвата све што јој кажете и ти савети јој пуно помажу при свирању. То је веома похвално, нарочито у данашње време када су квалитети другачији, односно, вредности поремећене. Такође, похвално је и то што од њених другара, који се не баве музиком, има велику подршку, заједно се радују свакој њеној награди – нагласила је професорка Филиповић, очекујући да ће Иванка и даље бити успешна у Музичкој школи, иако ће морати пуно да се посвети и учењу у Гимназији.
