„Будућност музеја, нове идеје, нове поруке“, била је овогодишња тема манифестације „Музеји за 10“, која је организована седми пут у више од 50 градова Србије са 105 учесника. Манифестација је трајала од 12. до 18. маја, а одржана је под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Истовремено, у суботу, 15. маја, одржана је и 17. Европска ноћ музеја. Народни музеј из Чачка својим програмима, уз примену епидемиолошких мера, укључио се у обе манифестације, наводи директорка ове установе културе Делфина Рајић.
Поред сталне поставке у конаку Јована Обреновића у којој је презентован чачански крај од праисторије до краја средњег века, цркве и манастири чачанског краја, као и чачански крај у устанцима и ратовима 1804 – 1941, посетиоци су били у прилици да посете Римске терме, касноантичко купатило откривено у самом центру Чачка 1970, чија је конзервација обављена од 1970. до 1972. Током 50 година од открића, приступило се и реконзервацији Терми која је завршена у априлу ове године. Током Европске Ноћи музеја, 15. маја, стручно вођење кроз Терме организовали су ученици првог разреда Економске школе у Чачку које су осмислили професор географије Горан Шипетић и Александра Гојгић, археолог Народног музеја. Истовремено, у Галерији Музеја била је постављена изложба слика „Сан о слободи“ академског сликара Весне Петровић, а још увек се може погледати и ретка и веома занимљива изложба „Јелички метеорит“.
ЈЕЛИЧКИ МЕТЕОРИТ
Ко међу нама бар једном у животу није видео звезду падалицу и не знајући да је реч о сагоревању неког свемирског камена који оставља светао траг. Неки од тих „каменчића“ налазе се управо изложени у Галерији Музеја и сваки има своју земаљску причу… Ону свемирску, мистериозну и недокучиву, коју крије у свом тврдом, мрком језгру и вероватно је никада нећемо сазнати. Довољно је узбудљива чињеница да су ти метеорити дошли ко зна одакле, путовали кроз свемир ко зна колико дуго, одолели свим силама васионе, и на неки начин преживели, приземљени ту негде, око нас.
Наука каже: метеориди су мала тела која сеналазе у интерпланетарном простору; метеори су тела која пролазећи кроз атмосферу горе и за собом остављају светлећи траг, познат као звезда падалица; метеорити су чврста тела космичког порекла која пролазећу кроз атмосферу досегну површину планете. Занимљиву причу о чувеном „Јеличком метеориту“ по коме је и названа ова занимљива изложба, прича нам аутор поставке Биљана Чкоњевић, палеонтолог чачанског Народног музеја.
– Јединствена је прилика да публика види метеорит који је пао на планину Јелицу, 19. октобра 1889. године. Ту је један од тридесетак нађених примерака на подручју површине око 40 километара квадратних, тежине од 700 грама до 8,5 килограма. Простор на ком се распршио метеорит имао је облик елипсе, дужине осам, а ширине пет километара. Највећи примерак нађен је у Јежевици, а остали примерци нађени су у атарима села Бањице, Заблаћа, Вапе, Балуге и Виљуше – истиче Биљана Чкоњевић.
За Јелички метеорит, додаје Биљана, везује се и име нашег великог научника Јована Жујовића, најистакнутијег геолога тог времена, француског ђака који је по доласку у Београд, примивши од Панчића катедру за минералогију и геологију, одржавао наставу из минералогије, петрологије, геологије и палеонтологије.
ЗАСЛУГЕ ВЕЛИКАНА НАУКЕ ЈОВАНА ЖУЈОВИЋА
– Јован Жујовић је поставио темеље науци у више научних дисциплина: палеонтологији, сеизмологији, петрологији тако што је први у Србији увео микроскоп у проучавању стена и минерала и на савременој основи вршио петролошка истраживања. Сва та знања применио је и на „небеско камење“ које је падало у његово време на Србију: 1877. године код Сокобање, 1889. године на планину Јелицу, 1891. године код Гуче и 1919. године на Чачак – наводи палеонтолог Чкоњевић.
Спремно је, каже, Жујовић дочекивао „госте“ из свемира и са радозналошћу природњака, организовао и акцију прикупљања метеорита у чачанском крају 1889. године. Сваки примерак је описао, као и њихову структуру и микроскопски састав. Опис екскурзије прикупљања метеорита, као и сведочења очевидаца, приказао је годину дана касније у „Геолошким аналима Балканског полуострва“, а 1895. године, у оквиру „Петрологије“ детаљно је описао Јелички метеорит.
– Захваљујући тој акцији, коју је организовао Жујовић и контактима које је остварио са породицом Поповић из Јежевице, превасходно, захваљујући тадашњем пароху проти Вићентију Поповићу, у Народном музеју у Чачку чува се примерак Јеличког метеорита тежак 1,230 кг. Мање фрагменте је Алекса Станојевић, тадашњи чачански професор, предао Станку Холечеку, првом управнику Mузеја у Чачку.
Осим Музеја у Чачку, Природњачки музеј у Београду чува примерак тежине 7,380 кг. Остали примерци дати су у размену и већина еминентних музеја у свету чува и фрагмент Јеличког метеорита. Имају га Природњачки музеј у Лондону, Бечу, Паризу, Прагу, Будимпешти, Земаљски музеј у Сарајеву…
Зорица Лешовић Станојевић
НЕПОЗНАТА СУДБИНА МЕТЕОРИТА ПАЛИХ НА ГУЧУ И ЧАЧАК
Не зна се где су и код кога завршили метеорити који су пали на Чачак и Гучу крајем 19. и почетком 20. века. Метеорит тежине око два килограма пао је на Гучу 16. септембра 1891. године. Вест о томе депешом је Јовану Жујовићу послао Сима Тројановић. Још један метеорит пао је на Чачак 1919. године и поклоњен је Природњачком музеју у Београду у коме се чувају архивски списи о овом метеориту. Због бурне прошлости и историје на нашим просторима у последњих сто година судбина ових метеорита је непозната, напомиње ауторка изложбе Чкоњевић.
