POBEDA ŽIVOTA, LJUBAVI, MIRA…
Vaskrs je najradosniji i najveći hrišćanski praznik, koji govori o značaju hrišćanske religije, jer predstavlja Hristovu pobedu nad smrću. Hrist je svojim čudotvornim vaskrsenjem pokazao da postoji večni život, potvrdio pobedu života, ljubavi, mira i radosti. Na Vaskrs zvone sva crkvena zvona i u hramovima se peva: “Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo u njemu”. Najlepši običaj ovog praznika je farbanje vaskršnjih jaja.
CRVENA BOJA – SIMBOL RAĐANJA, VASKRSENJA
U našem narodu, kao i u celom hrišćanskom svetu, za Vaskrs je običaj darivanje jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, a vaskršnje crveno znači radost za one koji ga daju i one koji ga primaju. Nekada su se jaja šarala tradicionalnim, starim metodama, prvo pčelinjim voskom, a potom je mašta pokazala da jaja mogu da budu još lepše ukrašena, i to kroz razne simbole, najčešće, Hristovog stradanja i njegovog vaskrsenja.
– Crvena boja je simbol rađanja, vaskrsenja, sreće, napretka, zdravlja, lepote, svega što donosi Vaskrs, kao centralni praznik prolećnih običaja. Žuta boja podseća na sunce, ali i na klasalu pšenicu, hleb, kako bi se obezbedila hrana za čitavu godinu. Zelena je simbol trave, bujanja vegetacije, šuma, prirode. Plava je boja neba, a ljubičasta ljubavi, radosti… Inače, jaja se farbaju čitave poslednje Strasne sedmice vaskršnjeg posta, ali u našem narodu se u poslednje vreme ustalio običaj da se farbaju na Veliki petak. Mnoge domaćice ih šaraju i na Veliku subotu, i to nije pogrešno, bitno je da jaja budu ofarbana za Vaskrs, da se sa njima dočeka praznik radosti, dan Hristovog vaskrsenja – kaže Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog Narodnog muzeja.
Imajući na umu da je kod svih hrišćana Veliki petak najtužniji dan u godini, dan kada je razapet Isus Hrist, običaji na ovaj dan su oskudni i siromašni. Nekada čak ni vatra nije ložena, niti je pripremana hrana. Mnogi vernici na ovaj dan sprovode najrigorozniji post. Ipak, u Čačku i okolnim selima na Veliki petak se i danas šaraju, farbaju i kuvaju uskršnja jaja.
“ČUVARKUĆA” – ČUVAR ZDRAVLJA
– Prvo ofarbano jaje u crvenoj boji naziva se “čuvarkuća”, “čuvar”, “stražar” ili “strašnik”, i čuva se u kući do sledećeg Vaskrsa, kada se uglavnom ostavlja pod rodno drvo ili u cveće. Prema narodnom predanju, “čuvarkuća” ima gotovo magijske moći, a veruje se da svim ukućanima čuva zdravlje. Jaje ima veliki značaj u religiji i mitologiji. Postoji čak verovanje da je svet postao iz jajeta. Snaga jajeta se još više povećava njegovim farbanjem u crvenu boju, odnosno, boju krvi i života. Postoje razne legende zašto se prvo jaje farba u crvenu boju. Jedna je da je nakon raspeća i smrti Isusa Hrista, njegova majka na grob donela obična bela jaja, koja su preko noći postala crvena. To je bio znak da se priprema najveća radost u čovečanstvu, veliko Hristovo vaskrsenje, sa kojim je on dokazao večni život – objašnjava Snežana Šaponjić Ašanin.
Vaskrs je dan Hristovog vaskrsenja i uvek pada u prvu nedelju posle punog meseca iz prolećne ravnodnevnice, od 22. marta do 8. maja. Rano se ustajalo, oblačilo novo odelo, umivalo bacanjem vode na lice, bez trljanja.
– Voda je rano donošena, a vodonoša se morao umiti na bunaru. Običaj da se na Vaskrs, pa i Lazarevu subotu i Đurđevdan, poliva vodom, nosi poreklo iz daleke predhrišćanske starine. Posebna životna snaga probuđene vegetacije na čoveka je prenošena običajem da se rano na Vaskrs umiva nenačetom vodom u koju su stavljeni crveno jaje, bosiljak, dren ili kopriva i zdravac – kaže naša sagovornica.
Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak su drugi i treći dan Vaskrsa, koji su, takođe, svečani. Vaskrs je prvi dan posle sedmonedeljnog posta, kada se prvo omrsi vaskršnjim jajetom. Vaskršnje praznike karakteriše i bogata trpeza, a najvažniji su ljubav, vera, saosećanje i pažnja, posebno danas, u vreme pandemije, naglašava etnolog Ašanin, uz pozdrav: “Hristos vaskrse”!
Vaistinu vaskrse.
Nela Radičević
Foto: Jasmina Paunović i Jovana M. Milošević
POISTOVEĆIVANJE ČOVEKA SA PRIRODOM
Vaskrs je prolećni praznik, koji je u vezi sa buđenjem prirode, sa dužim danima, sa početkom agrarne godine od koje zavisi opstanak i napredak porodice, odnosno, šta će od letine biti proizvedeno za nastupajuću dugu zimu.
– Upravo u ovom periodu, od početka uskršnjeg posta do Trojica, a usled tadašnjeg nedostatka agrarnih mera, pribegavalo se raznim običajima. U celokupnim prolećnim običajima očigledno je poistovećivanje čoveka sa prirodom i kultom vegetacije, što je imalo cilj da snagu i moć ozelenele i oživele prirode prenese na ljude. Obredi probuđene prirode predstavljaju šarolik i veoma isprepletan kompleks paganskih, praslovenskih, slovenskih i, naravno, hrišćanskih elemenata – podseća etnolog Ašanin.
PRIRODNE BOJE
Korišćenjem boja na bazi biljaka, sigurni ste u njihove prirodne i bezopasne sastojke. Za farbanje jaja prirodnim bojama, možete koristiti boje od svežih i sušenih biljaka, do voća, kafe, soka, čaja…
CRVENA – cvekla, a da bi boja bila još intenzivnija dodajte sok od brusnice. Crvena boja se dobija i od soka od nara, ili cveta hibiskusa, zaleđenih malina.
ŽUTA – koristite izrendanu koru od limuna, ili pomoranxe, a može i izrendana šargarepa.
LAVANDA – u vodu sa sirćetom sipajte sok od grejpfruta. Plavu boju dobićete i od soka od borovnice.
SVETLO PLAVA – glavica sitno naseckanog crvenog kupusa, ili sok borovnice.
LJUBIČASTA – plavo jaje prokuvajte u ljuskama luka, ili ga stavite u sok od kupina.
SVETLO ZELENA – prokuvajte kelj, spanać, blitvu, koprivu i peršunov list.
NARANDŽASTA – ljuska žutog luka, ili crvena aleva paprika.
BORDO – osušeni cvetovi kantariona.
