ИСКУСТВО МИЛОШЕВИЋА ИЗ ПРИСЛОНИЦЕ СА ЧАЧАНСКОМ ЛЕПОТИЦОМ
Породица Милошевић из Прислонице бави се углавном воћарством. Засад шљиве на 1,18 хектара подигао је Бранко 2004. године, а онда га је предао млађим наследницима, двојици синова, Милошу и Ненаду док се он окренуо засаду крушке на око 50 ари. У шљивику, на обронцима Вујна, прво су засадили 20 стабала чачанске лепотице и 120 стенлеја. После неколико година додали су још око 80 садница лепотице, јер се показала веома добра, пре свега због одличног рода и потражње на тржишту.
Тридесетседмогодишњи Милош, иначе виши медицински техничар запослен у чачанској Болници, каже да су он и брат Ненад поделили све послове, тако да су њихов воћњак, као и породична слога, за пример многима. Наравно, за време бербе у послу учествују сви укућани, мајка и отац, браћа и њихове супруге, а у зависности од године ангажују и додатну радну снагу.
– Лепотице лепо рађају, посебно млађи засад. Можда је род мањи по стаблу, али су плодови крупнији. Шљивик нам је на око 400 метара надморске висине, окренут је ка истоку, тако да још никада нисмо имали проблем због мраза, јер довољно је да сунце пола сата раније обасја воћњак. То је веома издржљива сорта шљиве, која заиста има добар род. Ипак, када је сушна сезона, важно је да почне на време са заливањем, а ми смо цео воћњак покрили системом кап по кап. Пошто стиже пре стенлеја, већ крајем јула, то су наше прве и, могло би се рећи, увек лепе паре. Нажалост, и то све више зависи од сезоне до сезоне – прича Милош.
Ранијих година предавали су само прву класу, што значи да су је брали са „прахом“ и петељком, а обавезне су биле и дрвене гајбе… Тада су је предавали откупљивачу у једном краљевачком селу и за лепотицу екстра квалитета за руско тржиште постизали цену од 40 динара по килограму.
– Када смо мало размислили, одлучили смо да нам је боље да беремо све за другу класу, коју дајемо за 20 динара по килограму. Али смо, што се тиче рачунице, на истом, јер количина „покрије“ разлику – преноси искуство Милошевић, који се сећа да је најбоља година за наше произвођаче била када је у Пољској сву шљиву „обрао“ мраз.
– Тада су се откупљивачи, посебно за Русију, утркивали за нашу шљиву и сви смо добро прошли. Није се правила разлика између прве и друге класе, већ су све редом узимали и плаћали 43 динара по килограму – сећа се он.
За деценију и по, од када имају овај шљивик, само га је једном уништио град. Још нису у могућности да поставе противградне мреже. Милош има троје деце, ускоро ће почети да живе у својој кући, тако да планира да подигне и један свој засад. У њему ће бити разног воћа, али сигурно и чачанских сорти – лепотице и родне.
За чачанску лепотицу је карактеристично да се спорадично јављају плодови близанци. То и оно мало што не успеју да продају, Милошевићи остављају за ракију, коју праве само за своју употребу.
Једном годишње, баш после бербе шљиве у свом воћњаку, Милош Милошевић иде у Италију, због редовних здравствених контрола, јер му је пре 18 година у Верони урађена трансплантација бубрега. Како прича, увек оде на тамошњу пијацу, на којој се продају и чачанске сорте шљиве, али под називом „балканска“.
– Тамо килограм те шљиве кошта 2,30 евра! А то је само пар дана након што је код нас завршен откуп, по максималној цени од 40 динара! – пореди Милошевић.
В. Т.
Фото: Архива саговорника
