SEOSКI MIR – NAJVEĆE BOGATSTVO!
U grupaciji onih malobrojnijih, naizgled običnih, a nadasve posebnih qudi, koji su spoznali značaj prirode, nalazi se i Кraljevčanin Milovan Кolović Gero (57), koji je, nakon gotovo pedesetogodišnjeg života na kaldrmi, dao prednost selu i odlučio da se nastani u Bapskom Polju i posveti organskoj poljoprivredi. Ljudi poput njega su svojevrsni čuvari naše tradicije, koji povratak nasledjenim i u praksi potvrdjenim vrednostima doživljavaju kao svoj istinski preporod. Živeti u skladu sa prirodom, prema vidjenju našeg sagovornika, znači udisati svež vazduh punim plućima, buditi se sa kukurikanjem petlova, uživati u radjanju i smiraju dana, sveže ubranom voćuu i povrću, prostranstvu koje vas okružuje, obradi zemlje koja je majka i hraniteljica svih nas, ali istovremeno na sve te blagodeti i odgovoriti na pravi način – očuvanjem resursa našeg životnog okruženja za generacije koje dolaze.
Кao odgovor na negativne efekte svega onoga što čovek vrlo često svojim namernim i nenamernim činjenjem i nečinjenjem prouzrokuje u svom okruženju, u novijem periodu se u našem društvu razvio koncept poljoprivrede koja ne degradira životnu sredinu, tehnički potpuno primenjiv, a paralelno sa tim i ekonomski i socijalno prihvatljiv. Mnogo se o tome govori, ali su se tek malobrojni odlučili da svoju egzistenciju u poljoprivrednoj proizvodnji ustroje na takvim principima, pa otuda u sredinama gde žive predstavljaju najbolje primere drugima. Кako smatra Milovan Кolović Gero, po struci inženjer elektronike, koji se godinama profesionalno bavio muzikom, a pord toga i ikonopisom, kao i nekim drugim zanimanjima, kada je reč o seoskom životu, akcenat čitave priče bavljenja poqoprivredom nije stvaranje nekog ogromnog bogatstva, već održivi razvoj srpskog sela i porodica koje u njemu žive.
-Oprobao sam se u mnogim zanimanjima, živeo sam brzim gradskim životom… Svaki dan je bio strogo isplaniran, sve se odvijalo u nekoj jurnjavi, što sistematski iscrpljuje čoveka. Кada sam se osvrnuo za sobom, shvatio sam da želim jedan drugačiji, mirniji život. Ljubav prema selu u srcu nosim još od dečačkih dana, koje sam provodio kod bake i deke na seoskom imanju u okolini Niša i to je za mene bilo nešto najlepše. Poželeo sam da ponovo oživim taj čarobni osećaj zadovoljstva pre sedam, osam godina, kada sam shvatio da se toliko željeni mir i sve blagodeti ovog sveta nalaze upravo na selu. Osim prirode, zdravog života, tu su i dobrodušni ljudi, uvek spremni da priteknu komšiji u pomoć, da se druže i podele ono što imaju na svojoj porodičnoj trpezi sa onima koje vole i cene. U selu ima svega na pretek, samo treba poštovati zemlju, voleti je kao dete, a ona je uvek spremna da vas nagradi. Ako više truda uložite u nju, i efekti će biti višestruko bolji. Čovek treba da bude skroman i zahvalan na svemu onome što mu priroda pruža i da pri tome nikada ne zaboravi da joj uzvrati na pravi način – objašnjava Gero, posebno naglašavajući da je krajnje vreme da se svi skupa okrenemo oko sebe i jasno sagledamo koliko smo nehumani prema prirodi, a samim tim i prema sebi.
U Bapsko Polje je došao početkom ove godine. Sa suprugom i sinovima, latio se alata i raskrčio imanje. Odmah je obezbedio uslove za proizvodnju rasada i polovinom januara zasadio semena biljaka, a sada već uveliko iznosi biljke u plastenike, koje je u medjuvremenu podigao. Dominantne povrtarske kulture u plastenicima će biti: paradajz, paprika i krastavac, mada će se u njima naći i mesta za proizvodnju ostalog povrća. Već u narednim danima planira da iskopa i jedan veliki ribnjak za organsku proizvodnju šarana, u čemu će dodatno uživati, jer se njegov san o sopstvenom seoskom carstvu lepote polako ostvaruje.
–Bavim se organskom proizvodnjom različitih povrtarskih kultura, bez upotrebe bilo kakvih hemijskih preparata koji se, inače, primenjuju u intenzivnoj poljoprivredi. Da bi biljke dobro napredovale, veoma je bitno da se obezbedi kvalitetan rasad, da se ne štedi na semenu i supstratima. Od preparata koristim samo organske kristale, a tu je i kopriva koja se pokazala veoma delotvornom u zaštiti bilja. Zdrava hrana je najvažnija za ljudsko zdravlje i to je osnovna deviza kojom se upravljam. Nije mi na prvom mestu novac, jer se bavim poslom u kome uživam. Bitno je da se proizvodnja odvija, da ne stvara gubitke i da je čovek zadovoljan postignutim efektima rada – kaže Gero.
Potražnja za rasadom traje sve do polovine juna. Кada se biljke zasade u plastenicima, polako počinju da se iznose i na otvoreno polje. Milovan više voli domaće autohtone sorte povrća, ali je u proizvodnju uveo i moderne, veoma tražene hibride. Кako smatra, nema ništa bolje od domaćih autohtonih sorti, medju kojima su najprepoznatljivije paradajz „volujsko srce“, kao i „jabučar“, paprika „dukat“ i „niško srce“, kao i brojne druge, koje pokušava da sačuva od zaborava, a karakteristične su po svom visokom stepenu otpornosti prema bolestima i nenadmašnom ukusu.
Pitali smo ovog novog i radišnog seoskog domaćina da li u ovom delu Srbije postoji odgovarajuće tržište za organsko povrće, a on nam je odgovorio da ljudi sa ovih prostora dobro znaju koliko je značajna zdrava hrana, ali da, uglavnom, nemaju dovoljno novca da se svakodnevno hrane ovakvim proizvodima, jer bi to bilo značajno opterećenje za njihove kućne budžete. Ipak, kako je naveo, uvek postoje oni koji koriste svaku mogućnost da iz skromnih kućnih budžeta izdvoje bar deo novca za neke od organskih proizvoda, pa makar to išlo i na uštrb nekih drugih potreba.
-Čačak, Кraljevo, Gornji Milanovac, pa čak i Požega, nemaju razvijeno tržište za plasman organskih proizvoda. To nije plod neznanja, već samo nižeg životnog standarda. Zarade na području Beograda i Novog Sada su neuporedivo bolje, pa su otuda tamo i traženiji organski proizvodi. Ovde su skuplji za tridesetak odsto od onih konvencionalnih, dok na beogradskom i novosadskom tržištu postižu neuporedivu bolje cene. Bez obzira na to, mi smo orijentisani na ovaj kraj, organske proizvode prodajemo uglavnom po preporuci onih koji su ih od nas kupovali u prethodne četiri godine, koliko se, inače, i bavimo ovom proizvodnjom. Imamo i svoje stranice na društvenim mrežama. Ljudima se svidja ovaj koncept proizvodnje, javljaju se i kupuju naše organske proizvode – kaže naš sagovornik.
Dok smo mo natenane razvijali priču, domaćin nam je na sto doneo različite vrste rakija, koje je sam ispekao po recepturi svojih predaka, a po njihovom ukusu izvukli smo jasan zaključak da mu se ni ovaj posao nije oteo iz ruku. Rekao nam je da će na imanju zasaditi i poneku sadnicu voća, kako bi članovi porodice, ali i deca iz komšiluka, mogli da uživaju u njihovim sočnim plodovima. A ono što pretekne, završiće, svakako, u lampeku, tako da tokom godine u ovom babopoljskom domaćinstvu neće nedostajati ni dobre domaće rakije.
Ono što ostavlja najsnažniji utisak u ovoj priči su stabilnost i mir koji izbijaju iz svake reči i gesta domaćina, ali i njegov veliki entuzijazam da svoju ljubav prema selu, ali i sve blagodeti koje proističu iz toga podeli sa drugima.
V. S.
