Ministarstvo kulture i informisanja predalo je danas kandidaturu da tradicionalno piće šljivovica uđe na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, rekla je ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.
-Predali smo kandidaturu za šljivovicu i nadam se da ćemo sledeće godine uspeti da se upišemo na listu, a onda idemo u kandidaturu naivnog slovačkog slikarstva. Radimo i na tom planu – rekla je Gojković na sednici Skupštine Srbije.
Šljivovica bi trebalo da se upiše na listu kao element društvene prakse i znanja u vezi sa pripremom i uporebom tradicionalnog pića od šljive.
Srpska šljivovica dugo odražava našu tradiciju, prati čoveka od rođenja do smrti, kako objašnjavaju etnolozi. Povezana je i sa slavljem i sa tugovanjem.
Čačanski kraj je naročito poznat po proizvođačima kvalitetne šljivovice, pa ih tako predstavlja Minićeva rakija, „Jelički dukat“, rakija „Plazinić“, a Insitut za voćarstvo u Čačku daje veliki doprinos tom vidu kulturnog nasleđa.
U Čačku poznat Stanimir Cane Minić, a njegova rakija poznata širom Srbije, je čak u Donjoj Trepči napravio i Muzej rakije.
„Višedeceniskim trudom i radom uspeli smo da Minićeva kuća rakije postane jedna od prvih muzeja rakije, kako u Srbiji tako i u svetu. Kolekcija rakije od 1941. do 2016. kao i brojne nagrade koje smo osvajali za kvalitet, razlog su više da nas posetite i uverite se“, navode Minići.
Šljivovica proizvedena u našoj zemlji je tek 2016. godine od Evropske unije dobila sertifikat o geografskom poreklu i od tada nosi zaštićeno ime “Srpska šljivovica”.
Na listi Uneska iz Srbije su već upisani krsna slava, kolo, pevanje uz gusle i, prošle godine, zlakuska lončarija.
I. M.
