Da li se češće vakcinišu muškarci ili žene, gde je najviše a gde najmanje vakcinisanih, i da li bi trebalo da proveravamo antitela… Stručnjaci su dali odgovore za neka od najčešćih pitanja o vakcinaciji.
Iz dana u dan raste broj vakcinisanih. Najviše građana želelo je kinesku vakcinu, a nje smo i imali najviše. Potom je najveće interesovanje bilo za „Fajzer-Biontekovu“, pa ruski „sputnjik“, a najmanje smo želeli „Astra-Zenekinu“. Da se vakcinišu, češće su se odlučivale žene. A prosečna starost vakcinisanih je 61,6 godina.
Mnogo je onih koji odmah posle primanja druge doze odlaze da provere koliko su zaštićeni, i rade analizu antitela. Da li to uopšte treba raditi?
Prof. dr Dušan Popadić sa Klinike za imunologiju UKCS rekao je da sadržaj antitela pokazuje neki imunitet, ali u svakom slučaju to nije sveobuhvatni marker sposobnosti da se odbranimo od kovida 19.
„Testova ima mnogo, različitih su proizvođača i svaki meri nešto, a mi ne možemo da znamo, odnosno osoba koja se testira, u najvećem broju slučajeva, da zna šta ta antitela tačno znače. Koji je taj zaštitni sadržaj antitela koji mi treba da imamo u telesnim tečnostima, odnosno krvi, koji bi nas zaštitio od bolesti? Tako da ja ni u kom slučaju, izvan kliničkih studija i istraživanja, u ovom trenutku nikome ne mogu da preporučim određivanje sadržaja antitela u krvi“, naveo je Popadić.
Kada treba primiti drugu dozu, odnosno kada da se vakcinišu oni koji su posle prve doze preležali kovid 19?
Epidemiolog i član Kriznog štaba, dr Predrag Kon, navodi da u principu treba potpuno da se preleži bolesti i da mora da prođe minimum mesec dana.
„Ono što mi preporučujemo jeste da se posle tri meseca vakcinišu, da ne ostavljaju to slučaju. To je trenutni stav. Međutim, to je individualna stvar, i zavisi od toga da li ima ili nema antitela. Tu je ipak specifično, i tu ima smisla izmeriti antitela, jer od toga zavisi kada bi trebalo da se vakcinišu“, objasnio je Kon.
Da li bi onda oni koji su preležali koronu mogli da budu dovoljno zaštićeni ukoliko prime samo jednu dozu?
Profesor Popadić ističe da su u kliničkim studijama isključivali osobe koje su imale koronu i da zato ne postoje podaci o tome.
„Sa imunološkog stanovišta govoreći, jedna doza kod takvih osoba delovala bi kao druga doza kod osoba koje nisu imale kovid. Velika Britanija je u želji da vakcinacijom obuhvati što više stanovnika odložila davanje te druge doze, za sada nema rezultata studija koje ukazuju na efikasnost takvog pristupa“, rekao je Popadić.
Vakcina ima dovoljno, vakcinacija je dobrovoljna i besplatna. A da li bi za nekoga mogla da postane i obavezna?
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti, prof. dr Goran Stevanović, kaže da je zaključak svih rukovodilaca bolnica u kovid sistemu da se uputi apel, zahtev, molba, da se uputi inicijativa da vakcina protiv kovida postane obavezna za zdravstvene radnike.
„Time bismo prvo zaštitili zdravstvene radnike, zatim bismo povećali stepen zaštite samih pacijenata, i onih koji se leče od kovida i onih koji se ne leče, a dali i jedan dopunski zamah daljoj vakcinaciji stanovništva“, poručuje Stevanović.
Izvor> RTS
