ВОЋЕ И ПОВРЋЕ ДУПЛО СКУПЉЕ НЕГО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ
Ово је била изузетно тешка и неповољна година за пољопривреду. Након неповољних временских прилика током пролећа, суша је додатно умањила род повртарских и воћарских култура, што је утицало и на скок цена пољопривредних производа. Ушли смо у септембар, а свима је добро познато да је то месец највећих издатака, јер управо сада стартују велике припреме за предстојећу зиму – набавка огрева и остављање зимнице. Грађани се још увек нису опоравили ни од трошкова које су имали пред полазак деце у школу, а већ пристижу нове и неодложне обавезе.
Kако истичу произвођачи које смо прошлог петка затекли поред пијачних тезги на чачанској зеленој пијаци, које су, без обзира на овогодишњу сушу, биле добро снабдевене и воћем и поврћем, високе дневне температуре, мале количине падавана и то у периоду баш када је вода биљкама најнеопходнија, као и временске непогоде, довеле су до тога да је род готово свих пољопривредних култура подбацио. То је проузроковало значајнији скок скок цена пољопривредних производа који се свакодневно користе у исхрани. Многе домаћице које су се обреле на пијаци у раним јутарњим часовима, биле су прилично забринуте због папрених цена воћа и поврћа. Док смо им постављали питање да ли су почеле да праве зимницу, већина њих је у журби пролазила, сумњичаво вртећи главом због папрених цена или одмахујући руком, како би нам ставиле на знање да нису расположене да разговарају о овој теми. Више су меркале робу и распитивале се за цене, а пијацу су углавном напуштале само са најнеопходнијим намирницама за дневне потребе. Ретки су били грађани који су куповали већу количину воћа и поврћа, јер је тек стартовао период остављања зимнице.
ВИСОКЕ ЦЕНЕ КОРИГУЈУ НАВИКЕ ПОТРОШАЧА!
Они малобројни купци, који су пристали да разговарају са новинарском екипом, рекли су нам да ће зимницу свакако оставити и ове године, истина у нешто мањој количини, пре свега због оскудице у новцу.
Припремање зимнице је традиција у чачанском крају. Ипак, ове године биће и оних који ће, силом прилика од својих навика и одустати.
– Остављаћу зимницу сигурно, али не у количини коју сам до сада практиковала.Тако сам одлучила, не само због цене, већ и због тога што свежег воћа и поврћа целе године има. Ранијих година смо остављали велике количине зимнице, али сам приметила да се у последњем периоду све чешће дешава да у пролеће бацамо све оно што нисмо успели да поједемо током зиме. Променили смо навике, сада и укућани желе да током зимских месеци једу свеж парадајз и краставац – рекла је за „Чачански глас“ Рада Пантелић из Пријевора.
– Колико пара – толико и зимнице. Јешћемо зимницу свакако, али, највероватније, у мањим количинама. Ситуација се разликује од породице до породице. Неки не могу да замисле зимске дане без квалитетне домаће зимнице. Конкретно у мојој кући се троши све мање и мање зимнице, јер млади не воле наше традиционалне специјалитете, као што су кисели купус, паприка из тегле и слично. Да не бисмо бацали зимницу на пролеће, редуковаћемо њене количине. Осим тога, сви говоре о високим ценама, требало би мало обићи пијацу, пронаћи праве пољопривреднике, а не пазарити из „треће руке“, добра паприка не мора искључиво да буде плаћена 150 динара, може да се нађе и за 120… Свакако, треба мало и сачекати, можда ће цене бити повољније за који дан – каже Милоје Јовићевић из Трнаве.
БЕСПАРИЦА ВЛАДА У НАРОДУ…
Како су истакли продавци пољопривредних производа, на пијаци су ових дана највише били тражени парадајз и паприка друге класе. Цене воћа и поврћа су, такође, дупло су веће него прошле године, што представља главни разлог смањене потражње за робом, сматрају пијачни продавци.
– Када је реч о ценама, оне су такве због елементарних непогода. Иако су приноси умањени, робе има и то изузетно квалитетне, јер је било сунца довољно. Добре ефекте у производњи су посебно остварили повртари који су обезбедили наводњавање. Цене су јаче од прошлогодишњих и то је сасвим разумљиво, јер су сви импути у пољопривреди поскупели. Беспарица влада у народу, јер је ово период појачаних издатака, али има и оних који купују стандардно и најважнији им је квалитет производа, док се ценама слабо баве. За храну се новац увек некако издвоји, ако не може да се купи два килограма парадајза, пазари се упола мање и слично. Надамо се да ће наредних дана бити већа потражња, пре сега за парикум, јер ће домаћице почети да остављају ајвар – објашњава Предо Симовић из Трнаве.
– Генерално узев, грађани немају много пара, догађа се да по новчанику пребирају сићу, како би купили најосновније ствари. С друге стране, ни пољопривредници не могу на овако скупој години да дају робу за џабе, тако да смо и једни и други у проблему. Суша нас је уништила ове године, преполовила је род свих повртарских култура. Прво нас је задесио град, а онда и суша. Имали смо огромне трошкове, слабо ће нам се исплатити сав наш труд у овој сезони. У народу влада беспарица, а ове велике трговинске куће дају робу на одложено плаћање, сваки солитер има неку продавницу, многе домаћице купују готова јела, зимницу и не остављају. Дошло нам је неко ново време – истиче Срећко Арсовић из Трбушана, који је, поред поврћа које је сам произвео, на пијачној тезги изложио и млевени парадајз, који продаје у флашама од литар и по, по цени од 200 динара. Сматра, боље робу да преради, него да остане непродата и пропадне, а и цена млевеног парадајза је, како истиче, иста као прошле године.
– Потражња на зеленој пијаци је за сада слабија него у истом периоду прошле године. Основни разлог за то су више цене пољопривредних производа. Прошле године је парадајз био од 30 до 50 динара, а сада је 100. Прошле године сам правила ајвар од паприке која је стајала 60 или 70 динара по килограму, а сада ми се то свакако не исплати. Ајваруша се тренутно тешко налази испод 150 динара. Роба је поскупела због суше и сматрам да ће ове зиме полице за зимницу бити полупразне. Ранијих година сама радила зимницу по наруџбини, али ове године се муштерије слабо јављају, а и питање је по којој цени може да се прода тегла ајвара, ако парика толико кошта. Све би то био велики ризик, јер народ данас купује само оно што мора – каже Стоја Павић из Виљуше.
В. С.
