Уметничка галерија Надежда Петровић Чачак сутра, у изложбеном простору галерије Рисим, са почетком у 13 часова организује представљање каталога изложбе Рисим сценограф, ауторке Катарине Стевлић и издања из едиције Наслеђа (број 10 и 11) Уметничке галерије Надежда Петровић под називом: Богић Рисимовић Рисим (1926-1986) библиографија и Графика у изложбеној делатности Уметничке галерије Надежда Петровић о којима ће говорити ауторке поменутих издања – Мирјана Рацковић и Јулка Маринковић.
Након промоције наведених публикација за посетиоце ће бити уприличено стручно вођење Катрине Стевлић кроз изложбу Рисим сценограф.
РИСИМ СЦЕНОГРАФ
Ауторска изложба Катарине Дуканац Стевлић, мастер историчара уметности
Изложбени простор Галерија „Рисим“
- април – 1. јул 2021.
Кустос изложбе: Јулка Маринковић
Као свестрана уметничка личност, Богић Рисимовић Рисим (1926-1986) је иза себе оставио богату збирку уметничких дела. Један део опуса који се односи на Рисимов сценографски рад, а налази се у збирци Уметничке галерије „Надежда Петровић“, није био детаљније изучаван, и он је послужио као полазна тачка за проучавање Рисимових уметничких залагања у овој области. Сценографска решења подједнако доприносе целовитости сликареве уметничке личности, али и сценографији као грани уметности. Сценографију је радио за пет филмова Пурише Ђорђевића у периоду од 1967. до 1971, док је последњи у низу први пут приказан 1994. године (Јутро, Подне, Крос Кантри, Бициклисти, Скерцо). Један од филмова који није режирао Пуриша Ђорђевић, а Рисимова сценографска решења су у збирци, је Улога моје породице у свјетској револуцији у режији Бате Ченгића. Наиме, до коначне сарадње између Рисима и Ченгића није дошло, иако су започели заједнички да раде на овом филму. Потврда ове тврдње је и материјал који се нашао у збирци и који је презентован на изложби.
Изложба Рисим сценограф је уметничко – документарна и подељена је по целинама. Целине су формиране према филмовима, али постоје и две целине које не приказују искључиво филм. Наиме, једну чине портрети глумаца који су настајали у току снимања, док је друга формирана на основу медијске грађе која је пратила снимање и/или приказивање филма. Тако у оквиру изложбе имамо укупно осам целина, које се на појединим местима преплићу и додирују. У оквиру сваке целине која се односи на филм налазе се уметничка дела попут готових решења и скица, али и документарна грађа у коју спадају фотографије, књиге снимања и промотивни проспекти.
Циљ изложбе је представљање значајне области у уметничком раду сликара, али и значајног дела фонда Уметничке галерије „Надежда Петровић“, која је препознала вишеструки значај њеног организовања. Поред материјала из фонда галерије, на изложби су представљени и експонати који су за потребе изложбе добијени из Југословенске кинотеке из Београда, Програмског архива РТС-а, Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ из Чачка (Завичајног одељења и Дигиталне библиотеке Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“) и са сајта Историја Чачка.
Катарина Стевлић, мастер историчар уметности
