ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (57)
ЉУБИЋ – ЧАВИН ГРМ
У Љубићу још постоји „вршњак“ једне од најславнијих битака у историји Србије. На путу према спомен комплексу је стабло храста кога мештани и данас зову Чавин грм. Стабло је добило име по Јеврему Гавровићу Чави који је живео у другој половини 19. века, на чијем имању се храст налазио. Он је оставио завет својим потомцима да се стабло сачува.
Иначе, Љубић се и зачео на падинама брдског венца богатог храстовом шумом. Између Првог и Другог српског устанка, а нарочито након тог периода, долази до већег насељавања становника из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине. Књаз Милош давао је „привилегију“ досељеним Србима – добијали су онолико земље колико би искрчили шуме, а уз то су били у почетку ослобођени плаћања пореза. Велики део шуме тада је искрчен, али је Чавин грм, по речима новинара и публицисте Родољуба Петровића, као најстарије стабло у Љубићу, остао као сведок једног давног времена. (Родољуб Петровић, „Прича о Љубићу“, Чачак, 2004; „Љубићки векови“, Чачак 2015).
В. Т.
