ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (54)
ЉУБИЋ – СТАРИ НАЗИВ КАКАР?
У турским дефтерима (пописним књигама) из XV и XVI века не помиње се Љубић под овим именом, али се сумња да је на овом месту постојало насеље под другим називом. Новинар и публициста Родољуб Петровић наводи истраживање Радоша Ж. Маџаревића, чачанског архивисте, према коме се Љубић у то време звао Какар. Та реч, по неким тумачењима, је збирна именица за заперке на чокотима винове лозе. За ову тврдњу понуђено је објашњење да је на осунчаним падинама Љубић брда столећима гајена племнита винова лоза.
Какар се наводи у дефтеру из 1476. године, као део Смедеревског санџака. Под овим називом га нема у попису из 1516. и збирном попису из 1525. године, али се јавља у другом попису обављеном исте године, када се први пут и помињу засади винове лозе. Село Какар обухваћено је и пописом из 1528. године, које је припадало Рудничкој Морави. У каснијим пописима се не помиње под овим именом.
Занимљиво је да презиме Какар, као и варијанте са наставцима (Какарић, Какарит, Какарица), постоји у Црној Гори. Какара има у Спичу (Сутоморе) и суседном Бару, за које се каже да су из Старе Црне Горе. У Подгорици постоји и приградско насеље Какарицка гора, које је уједно и важан локалитет на IPA листи (Подручје значајно за биљке).
(Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије XV и XVI век, Ахмед С. Аличић, Чачак 1984; Прича о Љубићу, Родољуб Петровић, Чачак 2004)
Приредила: В. Тртовић
