Društvo Geografski zavičajnik

ЉУБИЋ – МЕСТО СЛАВНОГ БОЈА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (55)

ЉУБИЋ – МЕСТО СЛАВНОГ БОЈА

„Танаско Рајић на топу“, литографија Анастаса јовановића, Народни музеј Боеград

У последња два века Љубић је, као место важних националних догађаја, ушао у многе војне и друге енциклопедије и историјске књиге. Несумњиво је да су тековине Битке на Љубићу из 1815. године у самом темељу српске независности и државности.

О Боју на Љубићу, који се одиграо 8. маја/6. јуна 1815, између српске и вишеструко бројније турске војске, када је, бранећи топове, погинуо Танаско Рајић, Карађорђев барјактар из Првог српског устанка, зна се готово сваки детаљ. О њему су написани бројни текстови, не само научни, јер је ова битка веома брзо након што се одиграла постала део српског епског бића, као и сам лик Танаска Рајића.

Међутим, готово је непознато да су шанчеви на Љубић брду, у којима су се водили крвави окршаји, били једва видљиви већ 1872. Није обележен ни гроб славног тобџије Танаска Рајића. Иако постоји веровање да је сахрањен на врху брда Љубића, а једно предање говори да је Рајићева глава сахрањена код манастира Вољавче, недалеко од његових родних Страгара, ни за једну од ових претпоставки нема поузданих доказа.

Драгослав С. Митровић, професор чачанске Гимназије, је 1925. године бележио да су „до скора на месту борбе стајали шанчеви и један дрвени стуб који је показивао место где је Рајић исечен на топу“. Сматра се да је то било у близини Бунковачке чесме. Овај извор био је познат од старина и све до тридесетих година XX века на Бунковац су по воду долазили и варошани. Извор је био испод узвишице на којој је касније била Железничка станица у Љубићу, а постоји предање да су на њему жеђ гасили и устаници. Изградњом станице, заузет је део простора изнад Бунковца, чесма је руинирана и временом потпуно нестала.

Иницијатива да се у центру Чачка подигне споменик Танаску Рајићу постоји још од 1896. године. Чак су две године касније краљеви Милан и Александар Обреновић поставили камен темељац у нашем граду, на простору између цркве, Окружног здања и основне школе. Било је и других покушаја, а пре две године, када се обележавало 200 година од Боја на Љубићу, било је најављено да ће на кружном току у овом месту бити постављен споменик Танаска Рајића, реплика већ постојећег у Страгарима. Али до данас то није урађено. (Родољуб Петровић, Прича о Љубићу“, Чачак, 2004; „Љубићки векови“, Чачак 2015; Милош Тимотијевић, „Бој на Љубићу у званичној репрезентативној култури Чачка током 19. и 20. века“, Историјски институт Београд, Међуопштински историјски архив Чачка, Зборник радова, књ.31, 2016).

В. Т.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.