ИЗЛОЖБА ИСТОРИЧАРА МР ДУШКА ТОПАЛОВИЋА, ХЕРЦЕГОВЦА НА РАДУ У СТОКХОЛМУ
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Обележавање 70 рада Архива у Чачку настављено је у петак, 22. јуна, отварањем изложбе историчара и архивисте мр Душка Топаловића „Српско – шведски дипломатски односи – један век од успостављања директних дипломатских веза (1917-2017). О својим истраживањима говоро је аутор изложбе, кога је представила директорка Историјског архива Лела Павловић, истакавши да се главно подручје научно-истраживачког рада Душка Топаловића односи на реконструкцију културних, економских и дипломатских односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. године до стварања Југославије 1918. године. На ту тему Топаловић је објавио више од 30 научних радова на српском, шведском и енглеском језику. Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и трибина. Ангажован је на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске за коју је написао на десетине одредница. За свој пионирски допринос на реконструкцији историје развоја српско-шведских веза и односа добио је више друштвених признања и одликовања. Тренутно за штампу припрема монографију „Развој српско-шведских дипломатских, економских и културних односа до стварања Југославије“, која уједно представља његову докторску тезу.
Део тог рада садржи и ова изложби, која садржи 135 екпоната. На њима је сликом и текстом илустрован ток развоја историјских односа од 1882, када је краљ Милан Обреновић затражио од Уједињеног Краљевства Шведске и Норвешке да признају самосталност земље, коју је добила Берлинским конгресом 1878, када ти односи званично започињу и трају до 1919, када је Краљевину Србију на историјској позорници заменила друга државна заједница Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Изложба је методолошки подељена у пет тематских целина: дипломатску, политичку, конзуларно-комерцијалну и хуманитарне везе два народа. Документа и фотографије потичу из шест архивских институција и две библиотеке Србије и Шведске, као и две приватне колекције, које је сабрао и приредио Душко Топаловић.
Занимљиво да су дипломатксе везе успостављене у време трајања Великог рата, тачније, када су се Двор, Влада,Скупштина, војска и део српског народа налазила у изгнанству. Влада Краљевине Србије на Крфу, донела је указ 1. новембра (по новом календару) 1917, којим је именовала правника Богољуба Јевтића на место секретара српског посланства у једној неутралној земљи, Краљевини Шведској. Месец дана касније министар иностраних дела Никола Пашић, наложио је саветнику при краљевском посланству у Букурешту, песнику Милану Ракићу, да у својству отправника послова отпутује у Стокхолм и отвори српско посланство. Милан Ракић је примљен у свечану аудијенцију јануара месеца 1918. код краља Густава Петог (1907-1950) истакао је Топаловић.
Аутор изложбе Душко Топаловић рођен је у херцеговачком месту Љубињу 1968. године. Почетак грађанског рата 1992, затекао га је на завршној години студија историје на Филозофском факултету у Сарајеву, тако да је основне студије окончао 1998. године на Јужном универзитету у Стокхолму, где је 2000. године одбранио магистарски рад на тему „Исламизација у БиХ са посебним освртом на, такозвано, богумилско питање“. На истом Универзитету је држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом. У међувремену је 2008. године завршио студије архивистике и исте године прелази у шведски Војни архив, где је обављао послове вишег архивског радника. Од 2011. је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради.
