Ђорђо Сладоје добитник Дисове награде за 2019. годину
Жири за доделу Дисове награде за поезију за 2019. годину у саставу: др Недељка Бјелановић, научни сарадник у Институту за књижевност и уметност у Београду, др Јован Делић, редовни професор Филолошког факултета у Београду (председник) и Ђорђе Нешић, песник из Бијелог Брда, на састанку одржаном 1. марта 2019. године у Београду, донео је једногласну
О Д Л У К У
да се Дисова награда за 2019. годину додели песнику Ђорђу Сладоју из Новог Сада за његово целокупно песничко стваралаштво.
Ђорђо Сладоје има до сада укупно двадесет и две веома успеле и високо оцењене књиге, што га сврстава у ред најостваренијих савремених српских песника препознатљивога гласа, дисовски горког, дисовски строго критички усмереног на наше дане, али и дисовски оданог својој песничкој традицији, језику, отаџбини и народу. Тај глас је скептичан, обележен искуством рата, избеглиштва, пораза, осећања обескорењености, нужно елегичан, проткан иронијом и горким хумором; драматичан глас о драматичном и у драматичном времену. Вероватно су зато неколике његове књиге компоноване као “петочинке” – као прикривене драме вођене према трагичној катарзи.
С најдубљим уверењем да смо одабрали правога песника за Дисову награду, да постоји лепа и дубока сагласност између награђене поезије и песништва Владислава Петковића Диса, чланови жирија данас предају ову одлуку на увид и оцену јавности.
Ђорђо Сладоје
(биографија)
Ђорђо Сладоје је рођен 1954. године у Клињи код Улога, у Горњој Херцеговини. Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву.
До 1992. године радио је у Народној и Универзитетској библиотеци у Сарајеву. У време рата у Босни и Херцеговини избегао је са породицом у Врбас, где је радио као секретар Фестивала поезије младих и уредник часописа Траг до 2007. године. Од 2007. године ради као уредник књижевног програма у Културном центру Новог Сада.
Објавио је двадесет и две књиге поезије и приредио је Најлепше песме Рајка Петрова Нога (2002).
За свој песнички рад добио је низ најзначајнијих награда: Змајеву награду, Дучићеву награду, Жичку хрисовуљу, награду „Бранко Ћопић”, „Лаза Костић”, „Јелена Балшић”, „Ристо Ратковић”, „Скендер Куленовић”, „Душко Трифуновић”, „Матијевић”, „Шантићеву награду”, „Петровдански вијенац”, „Круна Деспота Стефана Лазаревића”, „Кочићево перо”, „Кондир Косовске девојке”, „Печат Вароши сремскокарловачке”, БИГЗ-ову награду, „Пјесник – свједок времена”, награду листа „Младост”, „Град писаца – Херцег Нови”, „Заплањски Орфеј”, Октобарску награду Врбаса, „Одзиви Филипу Вишњићу”, „Велику базјашку повељу” у Румунији, „Змај Огњен Вук”, „Марко Миљанов” и „Песничко успење” на 700-годишњицу манастира Бањска.
О поезији Ђорђа Сладоја писали су најистакнутији српски критичари и објављена су два зборника критичких радова. Поводом награде „Жичка Хрисовуља” Библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева организовала је разговор о Сладојевој поезији и 2008. године објавила зборник радова са тога скупа под насловом Ђорђо Сладоје, песник. На књижевној манифестацији „Пјесничка ријеч на извору Пиве” одржан је симпозијум критике о поезији Ђорђа Сладоја, а Културни центар у Плужинама и новосадски издавач „Орфеус” објавили су 2016. године зборник радова са поменутог симпозијума критике о поезији Ђорђа Сладоја под насловом Силазак у самоћу.
Живи и ради у Новом Саду.
