МОМИР ГЛИШИЋ, ИНСПЕКТОР У ПЕНЗИЈИ, КОНСТРУИСАО “КОМБАЈН” ЗА ВОЋЕ
Момир Глишић игра шах и домине, као и његови вршњаци, али много више воли да је у радионици и да “смишља” машине, које могу знатно да олакшају рад, првенствено на селу, али и да допринесу развоју друштва у целини. По струци економиста, највећи део радног века био је инспектор за оружје у чачанској полицији. Али учио је неколико школа у Београду, машинско-техничку, Вишу техничку, па економску. Онда ФОН и на крају и Вишу полицијску у Земуну. Сабирао је тако разна знања и вештине, и све их је добро искористио.
До средине осамдесетих живео је у Београду, а онда, као син јединац, решио је да се врати у Чачак, како би био ближе родној Остри, селу које, како сам каже, све више изумире. Као и у многим другим крајевима Србије, и у његовом завичају, све је мање руку, које би убрале и покупиле оно што плодна земља даје. Када је пре десетак година наследио и очевину и мајчевину, уверио се да она народна “од вишка глава не боли” и није баш применљива у ова наша времена. Повију се гране од рода у воћњацима, земља скоро да се не види од падалица, а оних који би да “ломе кичму” за овај тежак посао све је мање. Ето, то је Глишића навело да уђе у радионицу и сва знања сабере у машину за купљење воћа и поврћа…
…Тражећи одговор како да воће покупи на лакши начин, Момир је трагао за неком машином, сурфовао по интернету, распитивао се, рачунајући да негде мора да постоји решење за ове послове. Испоставило се да га нема, па је одлучио да сам направи неку справу. Неколико месеци размишљао је само о томе од чега да крене. Није цртао, већ је оно што увече смисли, ујутру правио у радионици. Почели су да се рађају делови. Наравно, било је исправки, преправки, додавања… Од одласка у пензију конструисао је, као прикључну машину, убирач за падалице. Затим је он усавршен и 2013. патент је признат као Уређај за сакупљање воћа и поврћа разасутог по земљишту. Временом је он “порастао” у комбајн за воћњаке и повртњаке…
Нова машина има сопствени погон. Сваки део, осим култиватора, је оригинални Момиров изум. Комбајн “метлама” купи на траку све падалице са земље. Осим возача, на њему је само још један радник, који заправо пребира оно што машина покупи. Одатле, другом траком, плодови иду до амбалаже…
Највеће самопоуздање добио је када је позван да свој први патент прикаже на “Тесла фесту” у Новом Саду. Интересовања за комбајн има, јер су Глишића позивали на многе сајмове: из Немачке, Хрватске, Босне, Румуније, Мађарске… Због машине су долазили купци из Блаца, али и из других воћарских крајева Србије, посебно шљиварских. Али, сви би прво да виде комбајн на делу, а ту прилику ће, обећава Момир, ускоро имати.
МАЈСТОРСКА РАДИОНИЦА У ШКОЛИ
Већ неколико месеци у радионици Машинско-саобраћајне школе, заједно са професорима и десетак ученика бравара, стругара, глодача, варилаца, механичара, Глишић ради на комплетирању и дотеривању функционалног прототипа ове машине. За “воћарски” комбајн је, иначе, већ два пута добио субвенцију од Министарства просвете, науке и технолошког развоја. До краја маја треба да достави извештај о томе докле је посао одмакао. У радионици смо затекли Вука и Бранка, које мајстор хвали као вредне и добре помоћнике. Са комбајном ће наступити на годишњем конкурсу за најбољу технолошку иновацију за средње стручне школе.
Драгиша Петковић, шеф практичне наставе у Машинско-саобраћајној школи, наглашава да је сарадња са Момиром пример добре праксе дуалног образовања.
– Школа је отворена за све оне који имају иновативан дух, не само појединце, већ и предузећа. Ми смо једна од ретких образовних установа која потенцира на дуалном образовању и практичном раду. Поносни смо на наше ученике, школу и град, чију велику подршку имамо – рекао нам је Петковић.
“ПАМЕТНА” КАНТА
Момир Глишић сличан уређај прави за сакупљање прљавштине и смећа по улицама, који је назвао “паметна канта”. Иста машина могла би да сакупља лишће. Рађају се нове идеје, као за машину за чишћење корова из језера…
– Чини ми се да би ми требао један пројектни биро. Јер док радим на машини, долазим до нових идеја – каже Глишић.
В. Тртовић
Целу репортажу можете прочитати у новом броју „Чачанског гласа“
Погледајте и линк на youtube
