НОВИ БРОЈ „ДОМЦА“, ЛИСТА ДОМА УЧЕНИКА У ЧАЧКУ
Почетком сваке школске године окупи се редакција, увек „освежена“ домцима новајлијама или онима који би тек да се „пронађу“ у новинарству. И тако још од 1997, када је васпитач Братислав Бежанић, тада и сам почетник у послу, постао уредник „Домца“, листа Дома ученика средњих школа у Чачку. И овог пролећа, тачније баш данас, из штампе је изашао нови број, на задовољство садашњих, али и многих бивших домаца. Јер, овај лист је, не само летопис генерација којима је Дом, како многи кажу друга кућа, већ „освеживач“ сећања везаних за најлепше године.
ТРАЈАН ПЕЧАТ
За протеклих 20-ак година кроз редакцију „Домца“ прошло је ко зна колико ученика, остављајући трајан печат својих генерација. Васпитач Бисерка Неговановић је уређивала три броја, а за све остале главни уредник је васпитач Бежанић, који води секцију, окосницу редакције.
– У оквиру слободних активности у нашем Дому постоји и литерарно-новинарска секција, која сваке године окупуља талентоване домце, средњошколце који су из других средина дошли у наш град на школовање. Године пролазе, нове генерације долазе, а најважнија дешавања остају забележена у нашем часопису. Кад је потребно да се нечег присетимо, неких заборављених имена и датума, углавном сви посегнемо за „Домцем“, јер је он чувар домских успомена – каже Бежанић, поносан што је део дуге и лепе традиције.
Почетак је, присећа се он, био најтежи, јер није било правих узора. Наиме, чачански Дом ученика је први у Западној Србији покренуо свој часопис, а тек касније су ову праксу увели и други.
– Требало је пронаћи праве теме, осмислити рубрике, направити концепт ђачког листа који ће деци бити занимљив, а да истовремено има и васпитну ноту. У ђачком листу, један обичан извештај може се написати на духовит начин, као лични доживљај. То је нешто што код деце треба подстицати, такву креативност у изражавању. Зато смо се трудили да оно о чему пишемо не звучи уштогљено, да негујемо врцавост духа својственог младим људима – обашњава Бежанић.
„У ДОМ УЛАЗИМО КАО ДЕЦА, А ИЗ ЊЕГА ИЗЛАЗИМО КАО ЉУДИ“
Истина, ове године је било мање ученика у новинарско-литерарној секцији, а разлог може бити то што је нови објекат Дома на другој локацији, донекле „одвојио“ ученике. Ипак, иако малобројна, ради се о веома доброј и вредној екипи, што се огледа и у новом броју „Домца“. Њих шест је, уз сарадњу и како истичу велику подршку свих домаца, изнело цео посао до краја.
Лена Лазић, трећи разред Медицинске школе, која је и ове године део редакције, сада као заменик уредника, каже да Дом за домце представља не само једну установу, већ је то место у коме сазревају у људе, а рад у секцијама многима је основа за избор будућег занимања.
– „Домац“ показује све таленте и креативност домаца. Истовремено, даје нам шансу да изнесемо мишљење о свим темама, да забележимо све што се дешава… Можда ће слично изгледати и за пет година, али ипак ће носити печат генерације, јер свака има неку своју „револуцију“ – резимира Лена.
А кад вас нема у „Домцу“, немате прави доказ да сте били у Дому, уз осмех кажу младе новинарске снаге, због чега су настојале и у великој мери успеле да „буду досадне“ и убеде друге да им буду ако не сарадници, оно бар саговорници. И заиста, неки су се тек пред крај „пробудили“, али све је то део драгоценог искуства. О томе говоре речи Ирене Ђорђевић, Ленине вршњакиње и школске другарице, која је ове године постала део редакције.
– У прво време једва сам чекала викенд да идем кући, али сада је све другачије. Дом ми је постао баш друга кућа и биће ми тешко када се будем растајала. То пролазе и други, јер бивше цимерке, које су сада студенти, редовно зову, све их интересује шта се догађа у Дому. То су неке вечне успомене – каже Ирена.
У новом броју су заступљене сада већ сталне рубрике „Наши матуранти размишљају, „Наши прваци“, „Летопис школске године“, стрип „У једној градској кошници“, радо читани „Домски бисери“… Велики део обухвата и рубрика о секцијама у Дому, које су важан део свакодневних активности ученика, јер поред секција културно-забавног стваралаштва (новинарско-литерарна, драмска, ликовна, музичка, рецитаторска секција, модеран плес и фолклор) домци се веома радо опредељују за спортске секције – кошарку, фудбал, одбојку, стони тенис, фудбал, стрељаштво, шах. Веома драгоцена је и нова рубрика „Сећања бивших домаца“.
– Дом и домци тих година, док сам ја „домовао“, преживели су и рат и мир, и демонстрације и промене власти, и разне конфузне догађаје, али чини се да су успели да остану непромењени, јер су живели по својим правилима. Ви данас засигурно јесте другачији од нас тадашњих, јер живите у другом и другачијем времену, али нам је нешто заједничко. Сви ми у дом улазимо као деца, а из њега излазимо као људи, и то не обични, већ људи научени, вредни и способни да се ухвате у коштац са животом. Данас, када се сретнем са неким од другова и другарица из Дома, кроз причу сазнам да само ретки домци нису успели у животу… Сада, као зрела особа, породичан и послован човак са разним изазовима пред собом, схватам да искуство живота у дому доноси још једну занимљиву димензију. Оно дете које је једном ушло у Дом, у ствари нас не напушта, све док у нама живи осећај вечите младости помешане са дозом озбиљности и одговорности – написао је поред осталог Митар Ракић, који је у Дому био још 1997.
– Дом спаја генерације, јер многи наставе да се друже и током студирања, па и целог живота. Неке везе су се завршиле браком, кумством, многи су остали пријатељи, па после свих година кажу да им је Дом био прекретница у животу. Настојимо да „Домац“ и све то очува – закључује уредник Бежанић.
„Домац“ се штампа у тиражу од око 200 примерака, што је довољно за све станаре „наранџасте кошнице“, како чачански Дом у жаргону многи зову, а остатак се подели на Домијади.
Да имају добар рецепт, показују и резултати. „Домац“ је добио бројне награде, а на прошлогодишњем Регионалном такмичењу домова у Крушевцу био је проглашен за најбољи часопис, па је затим на Републичкој домијади у Краљеву, представљен у категорији штампана реч. У редакцији домског часописа се и ове године надају победи на Регионалном такмичењу, које ће се одржати у суботу, 30. марта, у Врњачкој Бањи. Срећно на Домијади!
В. Тртовић
СУШТИНА ИСТА, „СВЕ СУ ОСТАЛО НИЈАНСЕ“
Нове технологије унеле су неминовне промене и у „Домац“, који је ове године први пут цео у колору. Правећи поређење у односу на раније домце у редакцији, васпитач Братислав Бежанић, каже, без обзира на све промене у друштву, остаје иста суштина у деци која постају људи. Муче их исти проблеми, сличне теме их интересују…
– Новије генерације много су боље у усменој, него у писаној комуникацији… То је вероватно донела и технологија, али на литерарно-новинарској секцији учимо и културу писаног изражавања – примећује он.
