У првој фази која ће трајати у наредна два-три месеца биће ојачана статика Храма Вазнесења Господњег
Прошле недеље постављене су скеле у унутрашњем делу Храма Вазнесења Господњег у Чачку, чиме је започела велика обнова ове богомоље, тачно годину дана од како је јавности представљен пројекат санације. Према историјским изворима, ово је четврта велика реконструкција у скоро деветовековном постојању
, по многим мишљењима једне од најстаријих цркава у Србији, будући да се верује да је задужбина жупана Страцимира, брата Стефана Немање (Светог Симеона Мироточивог). Пројекат за велику санацију донирао је Саобраћајни институт ЦИП.
Ово је први корак обнове, а очекује се да буде завршен у наредних два до три месеца. Због радова у цркви, богослужења ће се у наредном периоду одвијати у сали парохијског дома. О томе шта ће се све радити у првој фази, као и о значају обнове цркве, за празнични број “Чачанског гласа” говорио је старешина Храма Вазнесења Господњег Мирослав Петров.
Бурна прошлост, зуб времена и два снажна земљотреса од пре неколико година оставили су последице на Храму. Велике пукотине на самој куполи су после првог земљотреса постале још видљивије изнад сводова прозора. С обзиром да се ради о великом подухвату, чија је укупна вредност око 35 милиона динара, санација ће се одвијати у две велике фазе. За реконструкцију цркве је, иначе, издата прва електронска дозвола за изградњу у Чачку, а до сада је, захваљујући донацији државе и бројних верника, прикупљено око 14 милиона динара.
– Наша црква је светиња која има значај, не само за вернике нашег града, већ за цео народ, јер припада задужбинама светородне династије Немањић. У првој фази планирано је да се, пре свега, ојача стабилност куполе и целог Храма. Прво је због заштите икона, демонтиран иконостас. У унутрашњем делу, после обијања малтера и чишћења фугни, са специјалним малтером биће попуњене пукотине на зидовима и постављене арматурне мреже, након чега ће се наносити нови малтер – објашњава старешина Петров, наглашавајући да ће и са спољне стране цркве бити постављене челичне утеге у горњој зони куполе, како би се онемогућила поновна појава пукотина. Отац Мирослав подсећа да је Влада Републике Србије почетком 2016. за обнову Храма издвојила десет милиона динара, док су око четири милиона обезбеђена донацијама приватних предузетника и прилозима бројних верника…
У другој фази решаваће се проблем капиларне влаге. Мада у нашој цркви не постоји изражена влага, будући да је по неким причама, она на највишој коти у граду, ово питање мора се решити, пре свега ако једног дана њена унутрашњост буде фрескописана, о чему ће коначну реч дати Завод за заштиту споменика културе. У овој фази, према речима старешине, предвиђена је и замена пода, која може укључити и археолошка испитивања Храма, јер то никада до сада није урађено…
О чачанској цркви још је много непознаница. Тако су пре неколико година откривене мошти у часној трпези. Још се не зна чије су мошти, које се спомињу у неким историјским списима из двадесетих година прошлог века. Постоје мишљења да се ради о моштима Блаженог Теофилакта Охридског или Светог Теоктиста (краља Драгутина).
Деведесетих година 20. века приступило се конзерваторско-рестаураторским радовима, а приликом ископавања, у којима су учествовали стручњаци из Завода за заштиту споменика из Краљева и Народног музеја Чачка, дошло се до основних података о слојевима и историјату самог Храма. Још није откривен ктиторски гроб, а према мишљењу струке, одговор на питање да ли се заиста ради о Страцимировој задужбини, могла би да дају археолошка испитивања у унутрашњости цркве. Богородица Градачка била је веома значајна у средњовековној Србији, о чему говори и податак да је Свети Сава у Студеничком типику записао да она стоји раме уз раме са Ђурђевим ступовима у Расу и Хиландаром на Светој Гори.
В. Тртовић
Цео текст можете прочитати у новом броју „Чачанског гласа“
