У ери “паметних“ мобилних телефона који могу све, па чак и да вам дају могућност да сликате сами себе, занимање фотограф као да изумире. Међутим, Мирослав Кочовић Кочо не дозвољава да се догоди тако нешто. Најзначајнији тренуци у животима многих генерација, као што су журке, рођендани, спортски успеси и неуспеси, остали су забележени објективом Кочовог фотоапарата.
Овог петка Кочо је отишао у Економску, да слика ђаке који се ускоро распуштају. На “путу“ до Гимназије успео је да пронађе слободан тренутак и прелиста најновији број “Гласа“, а после одлази у Техничку школу.
- Себе сматрам хроничарем овог града. Сликао сам много значајних догађаја. У мојој архиви је велики број људи, знаних и незнаних, који су на неки начин обележили последње четири деценије, колико се “дружим“ са фото-апаратом. У томе видим сличност између “Чачанског гласа“ и мене. Ове новине се труде да, поред објективног информисања, сваки тренутак који живи овај град сачувају за нека будућа поколења. Свака част сајтовима, профилима и осталим тековинама савремене цивилазиције, али нешто што је оставило свој траг на фото и новинском папиру остаје много година да “живи“. Жао ми је што се квалитетној фотографији последњих година не поклања довољана пажња – каже популарни Кочо, наш суграђанин између чијег имена и речи фотоапарат може да се ставити знак једнакости.
Вечерас, у Малом дворишту Гимназије биће уприличена додела сведочанстава и награда матурантима ове школе. Да ли треба поменути да ће и Кочо бити тамо, а део те атмосфере ће, захваљујући његовим фотографијама, и наши читаоци видети у наредном броју “Гласа“.
В. Д.
