За Сретена Аврамовића фудбал је био и остао начин живота. У свет овог спорта ушао је доста рано, прошао све селекције млађих узраста, али су га сплет породичних околности и повреда онемогућили да као сениор достигне оне висине које су му стручњаци предвиђали. Зато се рано посветио тренерском послу. Радио је са најмлађим категоријама „Ремонта „, „Слободе“, „Младости“ из Лучана. После четири године рада са младим фудбалерима почиње да тренира сениорске екипе. У својој каријери водио је клубове из околних градова и Црне Горе. Најпознатији су: „Металац“ из Горњег Милановца, његов имењак из Краљева, „Бане“ из Рашке итд. Због тога је често мењао место боравака и доста времена је провео ван Чачка. Везу са својим градом никада није прекидао и увек је желео да зна шта се догађало у њему за време његовог одсуства. Један од извора му је био и „Чачански глас“ и зато је увек тражио да му сачувају оне бројеве који су изашли док није био у Чачку. Тренутно је без ангажмана и ово подне је провео у „Кући кафе“ листајући празнични број.
- Ја сам у спорту цео живот и зато ми је „Спортски журнал“ једина дневна новина коју купујем. Наравно, петком је ту и „Глас“. Он је за мене увек био најбољи амбасадор овог града и зато ми је велико задовољство кад могу полако, уз кафу, да га прочитам у неком градском кафићу – рекао је Сретен, који је у својој каријери стекао и УЕФИНУ „ПРО“ лиценцу.
В. Д.
