ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (9)
ЦРЊАНСКИ О ТРАГУ КЕЛТА У НАШИМ РЕКАМА
Још понешто о Морави
У „Чачанским топонимима“, објављеним у нашем недељнику 1977. године, чији су аутори новинар Мирослав Миле Мојсиловић и књижевник и новинар Радован Р. Маринковић, наводи се да Морава није само река.
„Чачани разликују појмове: река Западна Морава, а Морава – и шири појас око ње, приобаље. Драгачевци, и данас, као и стара документа, казују да „иду у Мораву“ или „к Морави“, не мислећи само на реку, већ и на насеља на њеној обали, самим тим и – Чачак.“
Има истраживача који назив Морава везују за келтско порекло, што су указали и неки наши читаоци. Међу заговорницима да се у бројним топонимима на територији Србије, као и некадашње Југославије, налази траг Келта на овим просторима био је и наш велики писац Милош Црњански. („Британско-балканске везе: Везе у преисторији“, Catena mundi Књ. 1/приредио Предраг Р. Драгић Кијук, Ибарске новости Краљево; Матица Срба и исељеника Србије Београд, 1992)
„Траг Келта, у именима британских река и острва, није много познат у јавности, ни на британским острвима, ван кругова археолога. Тај траг, међутим, заслужује пажњу и наших археолога. Већ самим тим да је, невероватно, славофон. То неће бити заслуга scriba средњег века…
…Murеv, Muravia, овдашња, у имену славенских река на више места. Murеv је, на пример, утока у Varar, већ код Птоломеја. А Morava је записана тако у Чешкој већ године 822…
…Свакако да у именима и наших и британских река можда има још старијег санскритског корена, и санскритских веза (као на пример: Arun, Cutch, Tamar, Kerka, Sutla, које и данас још живе у Индији), али тешко да је славофоност келтских и наших имена река случајна. По мом мишљењу то су знаци преисторијских додира и веза…“
И академик проф. др Ранка Куић писала је на ову тему („Црвено и бело“, Глас српски, Бања Лука, 2000).
„Једно белгијско племе (клан) звало се Клан Морна и тако се помињу у најстаријој песми циклуса о хероју FINN-у. Хенри Хубер претпоставља да су то можда били Morini из Па-де-Калеа који су и сами Белгијанци. У Вејлзу имамо две реке: Moren и Morien. Иако су Латини имали реч mare за Море, то не значи да су Келти од њих узели ту реч; Келти су знали за појам мора свакако још много пре но што су се срели са Римљанима. На велшанском, корнијском и бретонском, море се каже MOR, а на ирском: muir. Постоје два британска имена: лично име британског краља – MORI морски краљ и племе MORINI y Галији; раширена је и употреба *mori, *MORI за унутрашње воде и реке: (MURTENERsko језеро у Швајцарској); затим, VINDOMORA y Британији. Био је и MORIDON y Шпанији. У велшанском речнику имамо реч: nior-forwun – у значењу: вила бродарица. Постоји и именица morgamais – у значењу: ушће. Именица MORWYN значи – девојка, девица...
…Онда би се могло претпоставити да је име реке Мораве спој келтског суфикса за реке: AVA и келтског значења именице MOR; тако би се могло рећи да је МОРАВА спој MOR плyс AVA, где је – ava суфикс за реку, а mor келтски префикс за девојку. Дакле ДЕВОЈКА-РЕКА.
MORRIGU, MORRIGAN је у Ирској била „краљица духова“ и БОГИЊА РАТА.
Ако префикс у нашој реци МОРАВИ схватимо као изведеницу од имена ирске богиње рата MORRIGU и келтског суфикса за реке – AVA, онда добијамо назив наше реке: Мор MOR(IGU) плyс AVA – МОРАВА, у значењу БОГИЊА РЕКЕ. Пошто често плави, она је ратоборна, па је и хировита и краљица духова, све у исто време, истовремено плаховита (непредвидљива) река-девојка“.
В. Т.
