Прво читалиште у Чачку основано је 1848. године. Од 14. јануара ове године почело је пресељење фондова Градске библиотеке у нови објекат у Синђелићевој улици из просторија Дома културе, у коме је била подстанар од 1974. Изградња објекта на локацији бившег Дома војске започела је прошле године, а са њеним завршетком Град Чачак ће добити најсавременију библиотеку у Србији, на површини од 3.128 метара квадратних постаће храм за око 150.000 књига, публикација, перодике… Запослени не крију радост што припадају генерацији која учествује и сведочи овај значајан и дуго ишчекиван догађај у културној историји града, а тим поводом разговарамо са др Богданом Трифуновићем, директором Градске библиотеке «Владислав Петковић Дис», који је за «несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе» добио «Златну значку» Културно-проесветне заједнице Србије за 2018. годину.
На путу дугом 170 година од отварања првог читалишта у нашој вароши, Градска библиотека је добила своју коначну адресу. Када очекујете свечано отварање нове зграде Градске библиотеке?
-С обзиром на то да је тек започето пресељење одељења Библиотеке из Дома културе у нову зграду, рано је давати прогнозе око свечаног отварања. Истина је да установа деценијама чека своју сталну адресу и да смо сви нестрпљиви да се што пре почне са радом у новом простору, али у постојећим околностима важније је да се пресељење спроведе на стручан и организован начин, како се због евентуалних пропуста не би даље пролонгирао почетак рада у новој згради, као и свечано отварање. Наша жеља је да свечано отварање буде што пре, надамо се до пролећа 2019, а рад са корисницима и пружање услуга у новом простору почеће и раније.
Шта ће нови простор донети запосленима у овој установи када говоримо о структури, површини, функционалности?
-Нови простор од 3.128 метара квадратних корисног унутрашњег простора, даће корисницима и суграђанима много тога новог и бољег него што су до сада имали у Градској библиотеци. Пре свега, треба рећи да ће у новој згради значајно бити увећан простор за смештај књига и некњижне грађе на прописан начин, чиме се доступност библиотечке грађе до крајњих корисника значајно унапређује. Корисници добијају 50 опремљених и комфорних читалачких места за учење, стручно усавршавање, приступ интернету, као и 20 места за опуштено читање књига или прелиставање дневне штампе. Оформићемо при Завичајном одељењу и Собу легата, у којој ће бити смештена вредна грађа коју су у прошлости установи завештали наши легатори, Миливоје и Божидарка Филиповић, Јован Давидовић, Синиша Пауновић, односно нови легатори, попут синова Бранка В. Радичевића и неких других. На тај начин заштита и промоција завичајне културне баштине овог дела Србије подиже се на виши ниво. Радићемо и на подизању нивоа услуга које се ослањају на информационе технологије, као што је дигитализација штампане, рукописне и аудио-видео грађе, за шта ће нова зграда обезбедити значајно боље техничке услове. У плану је отварање и нових одељења, као што је Одељење стране књиге, као и системско проширење постојећих одељења. Рецимо, Дечје одељење прераста у Одељење за децу и младе и простираће се на три нивоа, у складу са узрастом, интересовањима и врстама грађе и услуга које ће се деци и младима ту пружати.
Још током изградње објекта у Синђелићевој речено је да ће Чачак добити најсавременију Библиотеку у Србији. Који страндарди ће бити заступљени, шта чини те домете, иновације?
-Наша установа је средином децембра 2018. године била домаћин XV међународне конференције Библиотекарског друштва Србије, када је више од 100 библиотекара из земље и иностранства добило прилику да посети пар просторија нове зграде са тек унетим намештајем. Сви су били одушевљени зградом, њеном величином, израдом пултова и полица, које су већим делом на точкићима како бисмо имали могућност да лако и брзо прилагођавамо простор потребама, али и нашим жељама да се Библиотека у Чачку непрестано усавршава. Колеге су у децембру констатовале да у Србији за сада нема модерније библиотеке од наше, али и веће, јер је чачанска Библиотека по површини централне зграде највећа јавна, односно градска библиотека у Србији. Посебно нам је годило да оцена за модерност није само због набављене опреме или намештаја, већ пре свега, због начина размишљања шта је потребно да се простор библиотеке 21. века учини примамљивим и функционалним грађанима у будућности. Наша намера да од празне зграде направимо простор који ће функционисати сутра као место окупљања својих суграђана, где ће се поред задовољења потреба из области културе моћи провести квалитетно време, нешто сазнати или научити, прибавити релевантне и проверене информације, или просто опустити уз квалитетну књигу и шољу кафе или чаја, управо чини основу поменуте модерности нове библиотеке.
Осим интернета на коме инсистирате, значајна новина биће отварање Одељења стране књиге, које Библиотека има у свом фундусу. Које земље и која врста стране литературе ће се наћи пред Вашим читаоцима? Шта издвајате?
-Већина корисника Библиотеке не зна да наша установа већ има пар хиљада књига на страним језицима, које смо због недовољно простора за смештај и коришћење годинама држали закључане ван домашаја читалаца. Планирано Одељење стране књиге управо треба да омогући коришћење тог фонда, као и нових књига које ће се набављати на страним језицима. Према структури, највише је књига на енглеском, немачком, француском и руском језику, али су заступљени и неки мањи језици и књижевности. Поред дела лепе књижевности, значајан проценат књига припада референтним, стручним и научним издањима, па ће поред читања страних аутора у оригиналу, бити могуће коришћење и литературе за учење и усавршавање на другим језицима.
Посебна пажња биће посвећена радионицама за децу и школски узраст. Да ли то значи већи обим посла за Дечје одељење?
-Све више се рад са децом у библиотекама заснива на програмима који треба да буду подршка формалном образовању кроз школски систем, па се библиотеке ту препознају као места сусрета едукације и игре. Дечје одељење, односно како смо већ рекли, Одељење за децу и младе, на неки начин представља улагање у будућност библиотека, шире гледано, културног и образованог друштва, јер рад са децом од најмањег узраста, формира заитересованог доживотног читаоца, који ће својој деци пренети љубав према култури и образовању. Ми смо и до сада били врло активни у раду са децом, нарочито кроз радионице у граду и на селу, али верујемо да ће то тек сада добити праву форму и, што је подједнако важно, континуитет у раду. На пример, други спрат Одељења за децу и младе треба да буде креативан простор за тинејџере, где ће им се омогућити да поред коришћења књига, часописа, стрипова, користе аудио и видео грађу, компјутере и друго што је блиско њиховим интересовањима и у складу са тим осмишљаваће се радионице за њих.
Иако је рок за завршетак радова продужен, током јануара ће се обавити пресељења из просторија Дома културе. Колики Вас посао очекује, колико књига, публикација ваља сместити у нови простор?
-Планирано је да до краја јануара буде окончано пресељење скоро 150.000 књига, новина, часописа, аудио и видео грађе, као и више стотина метара полица и другог инвентара само из просторија Библиотеке у Дому културе, за шта су ангажовани сви радници Библиотеке, без обзира на радно место или стручну спрему. Посао је обиман и физички захтеван, али верујемо да ће бити на време и успешно окончан.
Нови простор понудиће и нове програмске могућности, да ли сте већ размишљали о томе? Две сале са пристојним бројем места отвориће овај простор за бројне културне садржаје?
-Библиотека ће у новој згради коначно добити простор за своје програме, у великој сали са 200 места за публику, односно, у малој сали за мање програме, као и галеријски простор поред велике сале. Овде не треба заборавити и унутрашње двориште са малим амфитеатром за летње програме и садржаје. Наш план је да се ови простори учине мултифункционалним, нарочито велика сала, која ће поред књижевних вечери и промоција, бити врло корисна за мање концерте и представе, као и за друге културне садржаје.
Да ли ћете успети да реализујете све програме са постојећим бројем запослених, шта ту кажу стандарди?
-Као и до сада, мораћемо да се ослонимо на постојећи број запослених у реализацији програма, који није довољан нити оптималан, те се надамо да ћемо у наредном периоду моћи да запослимо додатне стручне раднике. Ми смо једна од ретких установа која има мањи број запослених од максимално дозвољеног броја. Поред тога, морам да нагласим и проблем одржавања нове зграде, јер сигурно са тако великом зградом, морамо имати довољан број запослених за њено редовно одржавање и чишћење.
Скупштинском одлуком предвиђено је да адресу делите са новоснованим професионалним Градским позориштем. Колико сте спремни да делите простор после толико година?
– Овде је важно нагласити да са новим Позориштем делимо адресу, не и зграду. Позориште је морало због формирања да добије физичку адресу и ја сам као одговорно лице у име установе пристао да то буде у Библиотеци, јер желим, пре свега, као грађанин Чачка да видим у наредним годинама професионално позориште које се развија и има свој редован репертоар. Сматрам да дугорочно решење за Позориште мора да буде адекватна позоришна сцена са одговарајућим техничким просторијама и свим осталим условима који се ту подразумевају. Дом културе, по мом мишљењу, испуњава већину тих услова, али Библиотека ће подржати Позориште да се докаже својим радом, јер не видим да оно угрожава Библиотеку, нити нашу традицију од 170 година.
Већ од марта почиње ново Дисово пролеће, осим ове песничке манифестације, шта би били најзначајнији програми у плану Библиотеке за ову годину? Наравно, пажња је увек усмерена и на истраживања и издавачку делатност?
– Пре марта, у фебруару нас чека 20. по реду „Штампана реч“, смотра завичајног издавашта и штампарства, након чега следи 56. Дисово пролеће до краја маја месеца, па програми преко лета, радионице за децу, обележавање неколико важних књижевних јубилеја, итд. Издавачка делатност је веома амбициозна, планирамо укупно десет издања (књиге, часописи, каталози, зборник радова). Издвојићу, да у овој години штампамо зборник радова о поезији Бранислава Петровића, као резултат прошлогодишњег научног скупа, који смо организовали у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда.
Зорица Лешовић Станојевић
