КУД „СРПСКИ ЈЕЛЕК“ И НАРОДНИ МУЗЕЈ ОРГАНИЗОВАЛИ ПОСЕЛО
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Народни музеј и КУД „Српски јелек“ организовали су у среду, 3. априла, своје десето „Село-посело“ евоцирајући и амбијентом и садржајем програма традицију прела и ручног рада. Часопис „Блиц жена“ је недавно пети пут прогласио Младену за жену године, захваљујући њеном, пре свега, кулинарском умећу, али и хуманитарном раду, о чему је Гојковићка говорила овом приликом. Помоћ, коју је однела породици у Пријевору, којој је изгорела кућа, била је драгоцена. „Српки јелек“ је недавно гостовао у забавном програму РТС-а у „Шареници“, а иза себе има бројне наступе на разним манифестацијама, са којих доноси захвалнице и признања.
У духу посела, организованог у етно амбијенту, пригодну беседу о ћилимима и вештини ткања говорила је директорка Музеја Делфина Рајић, напомињући да је ћилим инспиративни део српског културног наслеђа, одговор на људску припадност, да је ћилимарство најзначајнији сегмент некадашњег текстилног стваралаштва у Србији, а ћилим сведок свакодневног живота нашег народа.
-Ткање ћилима је стварање новог живота, новог дома, порода и богатства. Древно умеће ткања изведено је мудрошћу жена и потребом да се уплитањем нити и чаролијом коју руке промећу, граде и стварају одећа, покривке, да заштите и сакрију од сунца и ветра, хладноће и топлоте. Одувек су жене све своје стрепње и чежње нитима основе и потке поверавале. Свака се ткаља својом тајном скривала међу влакна кудеље, памука, лана, вуне, конопље, свиле, збрајала и разбрајала, мрсила и тихо сновала… Без обзира на економску моћ и друштвени углед житеља, скоро у свакој кући у селу, или урбаном насељу, налази се разбој, као обавезни део покућства – истакла је Делфина Рајић и подсетила да процват ткачке текстилне индустрије, која је доведена до нивоа уметности, дотиже свој врхунац за време владавине цара Душана, док су подаци о ткању у нашим крајевима забележени још средином петог века, у списима грчког историчара Петискуса.
Посело је било прилика да најстарији градитељ хармоника у нашој земљи Мијодраг Бајић, ВК хармоникаш, конструкотор инструмената, композитор, књижевник, виталан и активан и у својих 85 година, дарује једну хармонику Тамари Славковић, деветогодишњој ученици Музичке школе из Гуче.
Бајић се музиком се бави од 1948. године, прву хармонику је направио 1957, и до данашњег дана је направио, каже, око 7.500 инстурмената, углавном хармоника, око 3.000 мини система клавира, хармонијума, виолона, гитара, контрабасова… Поклонио је до сада девет хармоника деци, чији родитељи нису имали средства да је купе, а имају афинитета да свирају. У Бајићевој радионици тренутно се налазе 63 хармонике, које чекају поправку. Младим генерацијама поручује да се баве било каквим радом, а музиком посебно, јер је сваки занат златан, како стари људи кажу, а музика је за њега највећа и најлепша уметност којом располаже људски род.
-Занат сам учио у Чачку 1953. године, код покојног Боја Мићовића и његовог сина Неша, који је двадесет година био првак света на хармоници, све док му Јовица Петковић није узео титулу. То су све моји пријатељи и сарадници, код њих сам учио да свирам и израђујем хармонике. По мом занату данас мене препознаје више милиона људи у свету, моја уметност је дотакла куглу земаљску, моје књиге су стигле у САД, Јапан, Немачку, Аустрију, Француску… – рекао је Мијодраг Бајић и на питање да ли има наследника у овом послу каже, да је старији син предузетник, који живи и ради у Пожеги, али је млађи професор музике Бранко Бајић, доскоро директор Музичке школе у Чачку и он му је у погледу заната нада.
Јован Тошић, директор Музичке школе „Др Војислав Вучковић“ је рекао да је на предлог КУД „Српски јелек“ ова школа добила на поклон инструмент за почетника и захвалио Бајићу на овом гесту. Тошић је пожелео Тамари Славковић да успешно заврши Музичку школу и „пошто деце и инструмената никад није доста“, наговестио да ће, по неким најавама, оваквих поклона бити више, јер је пожељно да свако од ученика има свој инструмент.
Девојчица Тамара Славковић изјавила је да јој овај поклон много значи, да ће вежбати сваки дан, јер ће јој сад бити лакше да испуњава задати програм.
Наступили су фрулаши Слободан Вукићевић и Слободан Ковачевић, а песмом се огласила и Младена Гојковић са својом мешовитом изворном певачком групом.
