ПРОБЛЕМИ ВАЛОРИЗАЦИЈЕ И ВИДЉИВИОСТИ У СВЕТУ
Селекторски тим 29. Меморијала “Надежде Петровић”, који чине уметници Урош Ђурић, Вук Видор и Михаел Милуновић, представио је у четвртак, 10. маја, на конференцији за новинаре у Уметничкој галерији “Надежда Петровић” концепт, идеју и садржај овогодишњег бијенала. Меморијал под називом “Limited”, биће одржан од 29. септембра до 30. октобра 2018. године. По избору селекторског тима биће преиспитане кључне поставке и представљена дела 12 уметника који припадају водећим токовима на савременој уметничкој сцени. Кустоси координатори 29. Меморијала Надежде Петровић су Марија Радосавчевић и Даниел Микић, истакла је директорка Уметничке галерије Милица Петронијевић, образлажући одлуку организатора да селекторски тим на овом Меморијалу чине сами уметници.
На мисију Надежде Петровић почетком 20. века и њено ангажовање око организовања Прве југословенске уметничке изложбе 1904. године, како би се изборила да уметност са ових простора има што боље место у свету, подсетила је историчар уметности Марија Радисавчевић. Тематски, предстојећи Меморијал ће се бавити преиспитивањем позиције и домета српских уметника и уметности у свету, уз тежњу за афирмацијом и удруживањем ради оснаживања сопствених позиција у земљи, региону и свету, што ће ову изложбу задржати у функцији Надеждиног ангажмана и духа Меморијала.
Концепт овогодишњег Меморијала замишљен је као интервенција у простору и пандан светским сајмовима уметности, а његову структуру чиниће инсценација сајамске поставке од три сегмента, у оквиру којих ће сваки од уметника из селекторског тима приказати своју “понуду” репрезентативних уметника које заступају. Ти сегменти носе називе: “Ђурић contemporary”, “Милуновић modern” и “Видор projekt. Пресек дела и уметника који ће бити заступљени, у корелацији је са идејама, политикама и уметничком праксом које заступају сами селектори у свом раду, вршећи тако трансфер од аутора ка галеристи или кустосу, који у датим околностима транспонује сопствено дело кроз праксу другог уметника. Тако ће Урош Ћурић заступати следеће уметнике: Александар Димитријевић, Мића Стајчић, Александар Јестровић-Јамесдин и Марко Марковић. На штанду Вука Видора биће дела Марка Велка, Марте Јовановић, Дарје Бајагић и Ђрђа Озболта. У оквиру сегмента који је креирао Михаел Милуновић биће дела Милана Хрњазовића, Дарка Дукића, Петра Мирковића и Александра Тодоровића.
Будући да се Меморијал од осамдесетих година прошлог века реализује као тематски, проблемски и теоријски постављена изложба, која је претходно имала ревијални карактер, на 29. бијеналу уметници ће проблематизовати препознатљивост и позиционирање уметника и њиховог дела у институцијама и на тржишту савремене уметности. У земљи и свету. Констатовано је да су они најбољи по правилу, најмање видљиви.
Зато ће се, по речима Уроша Ђурућа, на овогодишњем Меморијалу, а реч је о крајње личном избору тројице уметника, који су у пројекту 29. Меморијала на себе преузели улогу кустоса, односно галеристе, излажући свој рад у форми сајамско-галеријског штанда, они супротставити водећим савременим друштвеним трендовима. То ће бити “ситуационистички перформанси”, при чему се мисли на ситуационизам настао шездесетих година у Француској, а подразумевао је “револуцију свакодневице”, односно, “стварање жељених ситуација у којима ће уметност постати професија од које може да се живи”, истакао је Урош Ђурић. Важно је рећи да уметници овде уметнике “заступају”, а не понашају се као “продавница уметничких дела са својим маржама”.
-Ко су наши најзначајнији уметници данас? Верујемо да су уметници које смо одабрали за своје сегменте Меморијала људи, који би морали да буду део свих репрезентативних колекција, приватних и јавних, морају да буду виђенији. Слика Паје Јовановића је недавно продата у Сотбију за пола милиона евра. Када неко од актуелних уметника успе да прода слику у Сотбију тп ће бити велика прекретница за нашу уметност, али и то се планира са имућним људима у земљи. Србија је, нажалост, царство ситних профита, а суштина је у стварању нових вредности. Не може се направити ништа без државне стратегије – нагласио је Урош Ђурић, сврставајући и себе у плејаду најбољих.
Михаел Милуновић је говорио о тражењу решења и примени одређених стратегија које код нас уопште не постоје, а односе се на то како да српска савремена уметничка сцена нађе своје место у свету и буде примећена и прочитана.
-Уметници су више у контакту са уметницима и знају како се ко котира, у том смислу не постоји провинција, као што не постоји ни центар. Отпатке добијамо од друштва. Недостаје нам идентификација изван земље. У Базелу ће бити одржана мега изложба са 300 до 400 излагача из света, и више од хиљаду уметника, на којој се може видети како су представљене друге земље. Базел је “unlimited”, а ми смо “Limited” – рекао је Милуновић.
Вук Видор, који потписује цео овај пројекат, а био је директор нашег Културног центра у Паризу, радио је својевремено албум и видео спотове за ЕКВ, каже:
-Бијенале у Венецији је нека врста уметничке олимпијаде, “лиге шампиона”, и платформа за културну данашњицу”. Србија има срећу да тамо има свој павиљон, да бисмо били видљиви боримо се помоћу штапа и канапа и ми концептом ове изложбе правимо пародију на ту ситуацију. То ће бити нека врста симулације сајма, са свим дизајнерским моментима, и то ће бити продајни сајам, као коментар на апсурдност ситуације. Ту постоји веза између тражишта и уметности. Зато смо ми “Limited”, као асоцијација на сајам у Базелу, јер имамо више нивоа ограничења.
На Меморијалу ће кроз дебате и радионице бити покренути разговори на тему статуса српске уметничке продукције и статуса уметника у европским уметничким манифестацијама. Ако је “највећа уметност она која говори о актуелном друштвеном тренутку језиком тог тренутка”, онда би овогодишњи Меморијал требало да послужи као нека врста медијатора: ауторима кроз питање шта је њихова уметничка пракса; српској уметничкој сцени – шта је то што она представља и заступа и како се рефлектује на њену видљивост изван локалних оквира; међународној сцени – како маргинализоване културе учествују у глобалном тржишту и које услове поставља естаблишмент како би неко са аутсајдерске позиције ушао у мејнстрим.
Поред Каталога изложбе, у коме ће се наћи теоријски постулати и образложења, текстови и учесници са илустрацијама, иза 29. Меморијала остаће и “Читанка”, као једина публикација у којој ће бити приказани и уметнички радови селекторског тима овогодишњег бијенала.
Зорица Лешовић Станојевић
