У ДОМУ КУЛТУРЕ ПОЧЕО ЗАНИМЉИВ ИНОВАТИВНИ ПРОГРАМ “НА МАРГИНИ”

– То је прича којом желимо да расветлимо феномен о коме је и Милан Оклопџић за живота говорио “да постоје општа места која повезују генерације у светским размерама”. Програм смо назвали “На маргини”, јер је она увек била место слободе и одакле се кретало на пут у освајање слободе. Путовање је опште место које спаја Џека Керуака, папу бит покрета, једног од најзначајнијих представника контракултуре Америке 50-их година и човека који је оставио велики траг у свему ономе што ће доћи доста касније. Велики траг је оставио и на хипи генерацију, која долази 60-их година, односно на целу контракултурну и алтернативну сцену, која се рађала, пре свега, у Сан Франциску, али и у осталим деловима Америке и света уопште – прича новинар Душан Даријевић.

Милан Оклопxић је човек Чубурац, рођен 1948. године у Београду, драматург који је постдипломске студије завршио у Америци, живео у Сан Франциску, прошао и источну и западну обалу. У нашим оквирима постао је феномен првим романом “Калифорнија Блуз”, који је за данашње услове продат у невероватном тиражу од 100.000 примерака, наводи Даријевић и додаје:

– То је важно, јер Милан Оклопџић није био од оних људи који нису признавали оно што је било пре њих. Наравно, он јесте, на свој начин, био и бунтовник и онај ко је рушио табуе, који су постојали у култури, из које је долазио. Али, он је исто човек који је освајао слободу, не палећи мостове који су пре њега изграђени. Јако је важна реченица из његовог романа: “Калифорнија Блуз је једна велика моја слобода да жалим за нечим што објективно није моје”, где Мика потпуно јасно говори о наслеђу које је он прихватио када је дошао у Америку. Такође, важно је и то да он у Америци ништа није опонашао. Зашто је пут важан и код Керуака и код Мике? Наравно, није реч о буквалном путу. Они јесу, упознајући друге људе, пределе, крајеве, откривали и себе. Али, то путовање није било само споља, оно је било и у унутра, јер су желели да упознају себе. За Милана Оклопџића је важна та идеја порока, идеја слободе, која је на исти начин постојала и код Керуака. У томе се они препознају. Како је говорио Мика, то је циклус који се обнавља са новим клинцима, са новим људима је увек другачије, али та нит се никада не прекида – истакао је Даријевић.

Занимљива је чињеница да човек који је продао 100.000 примерака првог романа, никада није имао озбиљну критику. Ако говоримо о маргини, ти људи заиста нису били маргиналци, али они јесу говорили о маргини, јесу је и живели, припадали су њој и онда када су постали познати и популарни.

– Мика Оклоп, који је створио ауторитет у нашој средини, освојио нека поља слободе у овој уметности, никада није имао довољну рецепцију свог дела. Он одлази из наше културе почетком 90-их година, са породицом, двоје деце и супругом, напушта Београд са 2.000 долара у xепу. Одлази прво у Мађарску, а касније у Сан Франциско, али га није више доживљавао као у младости. Често је у писмима пријатељима говорио о Америци, као “Америкака”, што довољно говори о томе какав је живот некога ко долази из друге средине, културе, који није имао везе са периодом 70-их и почетком 80-их година, које је он провео у Америци. Тада се ниједног тренутка није осетио фрустрираним, искомплексираним, због тога што долази из једне државе, за коју многи нису знали ни где се налази, већ је себе сматрао грађанином света. Међутим, у неком другом времену то се променило. Мика је обишао круг и дошао на маргину са које је и кренуо, иако је иза себе имао неколико романа, више од 30 написаних радио-драма, неколико драма за позориште, и био уредник на ТВ “Београд”. Керуак је такође имао своју трагику и судбину, био је јако специфична појава, успео је да споји конзерватизам који је носио у себи и неутаживу потребу за слободом. То су ствари које повезују ову двојицу врло важних уметника контракултуре, алтернативне и субкултуре, која настаје већ 50-их година, а коју многи уметници и уметнички покрети баштине у овом времену – рекао је Душан Даријевић.

Прича о Џеку Керуаку уопште није сложена, то је обична прича, мада не звучи тако ни у свету, ни код нас. Управо то што све ово време траје, од појаве његовог најзначајнијег романа “На путу”, 1957. године, приказује раскошни таленат аутора.

– Шта је то што ту књигу чини заводљивом, дивном, необичном, другачијом и данас прилично актуелном? Постоји посебан наратив, другачије писмо, једно лудило. Путовање са једне на другу обалу Америке, губи се на први поглед у драмама ликова који путују овим континентом. Пролазећи кроз различита стања, уморене, “убијене” вароши, велике многољудне градове, неонске светлости, пустаре, планине, они покушавају да кроз путовање открију место и прави пут унутар самих себе. То је оно што је овај роман издвојило од свих осталих. Док га читамо видимо да је реч о вансеријском таленту, о новом гласу који се не либи да употреби и опсцене речи и да осветли другачија схватања младог човека, посебно у послератној Америци, или за време корејског рата – истакао је писац Саво Стијеповић.

На крају ове приче могло се закључити да је Xек Керуак мењао многа уверења, али и да је иза свега његова жеља да што више сазна, разуме људе и овај свет.

– Читати Кеурака, посебно роман “На путу”, је као читати добру грчку трагедију. Ту је и емпатија, самилост према другоме, откривање љубави, велика жртва, све оно што имамо у најбољим грчким драмама – закључио је Саво Стијеповић.

Топло, априлско вече утицало је на малу посећеност овог програма, као и чињеница да је публика исте вечери у понуди имала више културних дешавања, односно  занимљивих програмских садржаја. На великој сцени Дома културе, већ 31. маја, биће одржано вече посвећено Маргити Стефановић, хероини једног јако значајног раздобља у култури Југославије, жени чији су и живот и дело у много чему контраверзни. Душан Весић, познати београдски новинар и уредник значајних музичких часописа, аутор документарних ТВ серија и филмова о људима новог таласа, аутор књиге “Маги – као да је била некад”, говориће о Маргити Стефановић. Такође, и за јун је планиран јако интересантан програм. Идеја аутора пројекта “На маргини” је да се програм реализује сваког месеца, уз летњу паузу (у јулу и августу), а потом настави у септембру. Водитељи обећавају да ће у дијалогу о савременој уметности, посебно о контракултури, учествовати знаменити гости, новинари, уметници, историчари уметности, што је, надамо се, довољно да заинтересује чачанску публику.

Н. Р.

“НА МАРГИНИ”

Саво Стијеповић и Душан Даријевић програмом “На маргини”, желели су да осветле неке феномене контракултуре, која добија посебну димензију у овом времену, када, не само алтернативна култура, него свеукупна култура, из многих разлога широм света долази на маргину. Желели су да осветле неке посебне ауторе, уметничке правце у различитим уметностима, књижевности, музици, филму, покажу други пут без кога не може да се живи и постоји, који је увек ту и, како каже Милан Оклопџић, “он се само у различитим облицима појављује у новим генерацијама”.