У галерији Народног музеја у Чачку
СЕЋАЊА НА СЕЋАЊА
У среду, 10. априла, у галерији Народног музеја у Чачку, отворена је изложба „Сећања на сећања“ , којом је обележен рад Етнографског института Српске академије наука и уметности, дуг 72 године. О изложби су говорили Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку, професор др Љиљана Гавриловић, научна саветница Етнографског Института и Милан Томашевић, сарадник истраживач Етнографског института.
Изложба „Сећања на сећања“, коју су пре Чачана видели Београђани и Новосађани, прва је изложба, коју је од свог оснивања, 1947. године, организовао Етнографски институт САНУ и замишљена је као промоција научних истраживања у области етнологије и антропологије, својеврсни осврт на историју теренских истраживања, али и на њихов значај за савремене етнолошке и антрополошке теме, а са циљем да најширој публици приближи теренски рад, као основни модел прикупљања грађе у етнолошким и антрополошким истраживањима.
Професор др Љиљана Гавриловић, научна саветница у Етнографском институту и један од аутора изложбе, поред др Бојане Богдановић, Милоша Рашића, Милана Томашевића и др Петрије Јовичић, заслужне за визуелни идентитет изложбе, истакла је да је Етнографски институт САНУ централна научо-истраживачка установа у Србији, која се систематски бави етнолошко–антрополошким проучавањем. Позната научница је нагласила да је идеја изложбе проистекла из потребе да се најширој јавности објасни да етнологија и антропологија нису преслице, ношње и културно-уметничка друштва, како се то уобичајено мисли.
– То јесте део нашег посла, али је веома мали сегмент, наше теме и интересовања су много шира. На четрнаест паноа, сликом и речју су представљена истраживања којима је циљ да негде некоме буде боље, да помогнемо да овај свет изгледа боље, али нажалост он изгледа све горе. Очигледно је то последица тога што нас етнолога и антрополога у јавности нема довољно и што резултате нашег истраживања заправо нико не користи. Они који би требали да их користе, то не чине – рекла је ауторка изложбе, др Љиљана Гавриловић.
Милан Томашевић, научни саветник Етнографског института, истакао је да трећина изложбених паноа представља историју етнологије од друге половине прошлог века до данас у Србији. Испраћене су промене кроз које је прошла домаћа етнологија и указано је на место и значај теренских истраживања
– До краја ’70-их година прошлог века, српска етнологија се бавила животом на селу, као и пре Другог светског рата, а од ’80- их значајна пажња се посвећује урбаном животу, животу у граду, урбанизацији и променама у култури живљења у време „златног доба“ Југославије – нагласио је Милан Томашевић, научни саветнк Етнографског института.
Изложба „Сећања на сећања“ поред четрнаест изложбених паноа, има и белешке и средства којима се спроводи теренско истраживање, све оно што користе истраживачи на терену и то чачанска публика може видети до 3. маја.
Д. Д.
