ПРЕДСТАВЉАМО НАЈУСПЕШНИЈЕ УЧЕНИКЕ ЧАЧАНСКИХ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА
Јелисавета Павловић, ђак генерације ОШ “Божо Томић” Пријевор, истурено одељење у Рошцима
Основна школа је важан степеник у развоју и одрастању сваког детета. Она пружа прва озбиљна сазнања и припрема ученике за нове етапе у њиховом даљем образовању, како би по окончању њиховог школовања били у потпуности оспособљени да школске клупе замене радним простором – производним халама, белим мантилима и слично, и постану озбиљни актери будућег привредног и друштвеног живота. Време проведено у основној школи се тешко заборавља и оставља снажне утиске, који се љубоморно чувају током читавог живота. Да је осмогодишње школовање изузетно важна етапа у образовању сваког детета и његовом одрастању слаже се и Јелисавета Павловић, ученица генерације ђак ОШ “Божо Томић” Пријевор, која похаћала ову школу у одељењу у Рошцима.
– Основна школа ми је пружила пуно знања, али, свакако, и много разоноде.
Време проведено у ОШ „Божо Томић“ (истурено одељење у Рошцима) памтићу по другарима, екскурзијама, приредбама за Савиндан и, наравно, по добром дружењу. Сви наставници су остали у мом најлепшем сећању, као и разредна, која нас је водила од петог до осмог разреда. Посебно место у мом срцу заузела је и наставница српског језика, која је препознала мој рад и уложила много труда и енергије приликом припрема за сва такмичења на којима сам учествовала – каже Јелисавета, покушавајући да на најбољи мгући начин прикаже своје утиске о досадашњем школовању.
Како истиче Јелисавета, да би неко понео сјајну титулу ђака генерације мора да буде првенствено пажљив на часу и да има радне навике.
– Нисам претерано учила код куће, јер сам била врло пажљива на часовима, тако да сам имала сасвим довољно времена за игру и разоноду. Помагала сам мајци у кућним пословима, читала књиге, одлазила у дуге шетње… Када неко пажљиво слуша предавање, претежни део градива упамти на часу. Појачано сам учила пред контролне задатке, док се све остало могло сврстати у неки уобичајени радни ритам. Подршку су ми пружили наставници, породица и пријатељи. Сви су се они много обрадовали мом успеху. Моји родитељи су веома поносни што сам понела титулу ђака генерације и сматрам да сам им се лепо одужила за указану пажњу и подршку – истиче Јелисавета.
Јелисавета је уписала Гимназију, природно математички смер, јер више афинитета има према природним наукама. Нада се да ће јој и у средњој школи учење ићи од руке, али је истовремено спремна и на већа одрицања, како би у средњој школи постигла што боље резултате и уписала жељени факултет.
– Имала сам увек времена за друге активности, као што су читање књига и фолклор. Волим да читам књиге, а хоби ми је писање. Спортом се не бавим, искључиво због удаљености од града, а и када бих нешто тренирала – то би највероватније био тенис или одбојка. Учествовала сам и на бројним школским, општинским и републичким такмичењима. Посебно су ми била интересантна републичка такмичења из географије и српског језика. Када сам пошла у осми разред, једва сам чекала да пођем у средњу школу. Време је брзо протутњало, а растанак са другарима ми је тешко пао. Није било једноставно, јер смо сви скупа схватили да нам се путеви разилазе. Иако средња школа за сваког свршеног основца представља велики изазов, свако од нас у себи носи извесну дозу стрепње због промене школе и окружења. Себи постављам бројна питања, на која ћу одговоре добити кад почне школска година – прича Јелисавета о протеклим годинама основног образовања, изражавајући наду да ће јој и обавезе у средњој школи оставити довољно простораза за добру књигу и фолклор – две њене велике љубави, без којих би јој живот био просто незамислив.
Због бројних обавеза око уписа у средњу школу, овај распуст је брзо одмакао, тврди Јелисавета. На летовање, које је локална самоуправа организовала за најбоље ученике основних и средњих школа, креће у недељу, 12. августа. Остатак распута ће искористити за истински одмор, уз књигу и дружење са вршњацима, како би, како то данас кажу млади, “добро напунила батерије” за ново поглавље у одрастању, које собом доноси много новина и изненађења.
В. Степановић
