СТУДИЈСКО ПУТОВАЊЕ У ЉУБЉАНУ И ВЕНЕЦИЈИ
Венеција је град, пристаниште и чувено туристичко место у североисточној Италији. Стоји сама насупрот хладним таласима и оштрим плимама вековима пре него што смо ми дошли на њене уредно поплочане улице. И можда ће стајати још толико када их напустимо.
Као ученици Архитектонског смера II, III и IV разреда Техничке школе из Чачка, заједно са својим професоркама, са намером да се вратимо са торбама пуним сећања и сувенира из једног од најлепших градова Европе, кренули смо пут Италије. Жељни сусрета са живописним градом историје, уметности и канала, кренули смо у истраживање. Три дана била су довољна да откријемо само делић ове лепоте, али и тај мали део учинио је да наше путовање буде незаборавно.
Првог дана путовања посетили смо Љубљану. Мислим да није потребно објашњавати зашто је баш она заслужила да јој дамо апсолутну предност. Љубљана је једна од најмањих престоница у Европи. Град се налази у централном делу Словеније, у котлини између Алпа и Јадранског мора, на реци Љубљаници. Моћни средњовековни дворац, симбол словеначке престонице, културно средиште Љубљане, идилично шеталиште свега неколико минута удаљено од живахне градске гужве, оставио је дубок утисак на нас, као што је и његова хладна и тешка цигла оставила дубок траг у историји словеначког народа. Оно што нам се посебно свидело у овом граду је архитектура. Највећи печат архитектури Љубљане дао је познати словеначки архитекта Јоже Плечник. Његова дела доминирају централним градским језгром. Са његовим животом и радом упознала нас је проф. Снежана Марјановић на предавању које је претходило овом путовању.
У Љубљани смо посетили Сајам амбијанта и Дом плус, а оно што смо видели пробудило је у нама радозналост за лепоту стварања и креативност. Директор Сајма нас је срдачно дочекао и упознао са садржајем Сајма и излагачима. Могли смо да видимо разноврсне идеје које су излагачи представили на интересантан начин. Директор Сајма нас је срдачно дочекао и упознао са садржајем Сајма и излагачима.
Пуни утисака упутили смо се према коначном одредишту нашег путовања – Венецији, где се од 26. маја до 25. новембра 2018. одржава 16. Бијенале архитектуре. Са историјом и концептом ове уметничке манифестације упознала нас је проф. Катарина Недимовић Затежић.
Овогодишња тема Бијенала је Freespace (Слободан простор), а организатори – Паоло Барата, председник Венецијанског бијенала, и кустоси Ивон Фарел и Шели Мекнамара, темом су охрабрили архитекте да искажу како “великодушност духа и осећај хуманости” може допринети изграђеном окружењу.
Србија се на овогодишњем Бијеналу представила радом под називом “Слободна школа је слободан простор”, а основа рада је ”Школа за филозофију архитектуре у Поповићу” Богдана Богдановића. У основи концепта је пресек тренутног стања архитектуре у Србији, као и различита гледања на архитектуру и Слободан простор.
Према одлуци међународног жирија, швајцарски павиљон проглашен је најбољим као архитектонска инсталација која пружа и уживање и дотиче се критичких питања домаћег простора.
Специјално признање додељено је британском павиљону за изложбу “Острво” (Island), а представља храбар предлог који користи празнину како би креирао “слободан простор” за догађаје и неформалне сврхе.
Након едукативног Бијенала и атрактивног Арсенала, после сусрета са разним људима из Србије, а и шире, није нас уморила ни шетња по прелепој Венецији и њеним загонетним улицама.
Следећи дан био је посвећен упознавању са лепотама и знаменитистима Венеције. Прво смо посетили острво Мурано, које је чувено по фабрикама стакла, а уједно је и једно од најпосећенијих туристичких дестинација града. Стотине или чак хиљаде људи га посете сваког дана у жељи да уживају у лепоти острва. У једној од фабрика имали смо јединствену прилику да посматрамо како настају неки предмети од овог чувеног стакла.
Коначно, обилазак Дуждеве палате не може се описати речима. Делује нестварно, један други свет, свет мира, узвишености, лепоте, богатства. Шта рећи о овом светском чуду, импресивној грађевини из 14. века када се о њој углавном све зна. Слушати разне приче и теорије о велелепној грађевини је једно, али закорачити у њу је нешто потпуно неописиво. У Дуждевој палати могли смо да посетимо изложбу слика познатог италијанског сликара Тинторета. Изложба је организована у оквиру обележавања 500. година од његовог рођења. Под утиском лепоте палате, њене историје, кренули смо даље.
Базилика Santa Maria della Salute се налази одмах са друге стране Великог канала, преко пута чувеног Трга Светог Марка и Дуждеве палате. Базилика Santa Maria је један од архитектонских симбола Венеције, а уједно и туристичка атракција коју већина посетилаца града не заобиђе током своје посете. Лепота ове грађевине је толико велика да се ова базилика увек пронађе на свим разгледницама града.
Није нам сметало ни то када су нам рекли да имамо шест сати истраживања Венеције, пре него што кренемо кући. Тешко је издвојити што нас је највише импресионирало у овом граду – Црква Светог Марка, мостови, Канал Гранде, необичне улице, старе грађевине, богатство боја и облика. Цео град подсећа на један велики музеј. Комбинација камених скулптура и несташних боја које се разиграно шетају градом је нешто што се никада не заборавља.
Љубица Плазинић, ученица IV разреда Техничке школе
„Архитектура је умјетност која даје много више од самог визуелног доживљаја. Она представља израз једог уметника кроз идеју, цртеж и реализацију те идеје, њено претапање из нестварог у стварно, њено рађање и наставак постојања у оку посматрача.“
