ТОПОНИМИ СЛОВЕНСКОГ ПОРЕКЛА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (3)

ТОПОНИМИ СЛОВЕНСКОГ ПОРЕКЛА

Једном давно водио сам другове који су ми дошли у госте у обилазак нашег града.

– Ово је чувени Љубић!- показао сам на брдо.

– А је ли? А где вам је Кримић?- запитао се дежурни шаљивџија.

Насмејао сам се и ја, схвативши да ми никад до тада таква асоцијација није пала на памет.

Заиста, колико често смо се запитали одакле потичу називи места, градских четврти, села и заселака, река, брда, планина и планиских врхова у нашем завичају и зашто носе баш то име? Код неких топонима је то очигледно, па не захтевају додатно објашњење. На пример, свима је јасно да је у Рајцу као у рају, да у Брезовицама има много бреза, а у Липници – липа. Али има и оних топонима, као што су Паковраће или Парменац, који нам и поред тумачења, и даље звуче некако загонетно.

Највише топонима словенског порекла настало је по називу биљака, нарочито дрвећа, што не треба да нас чуди, ако знамо да су Словени гајили култ према одређеном дрвећу. Дрвеће им је често служило као место за молитве и приношење жртава боговима чије кипове су клесали од дрвета и камена. Најчешће је то био храст (дуб) који се сматра светим дрветом Словена, он је симбол бога Перуна. Отуда назив села Дубац и засеока Дубље у селу Губеревци у Драгачеву.

По називу биљака настали су и следећи топоними: Брезовице, Бресница (брест), Липница, Граб, Брезна, Дренова, Лозница… По називу животиња настали су следећи топоними: Краварица, Соколићи, Кошутњак и др.

Више села у чачанском крају добило је назив од речи «гора» у значењу- шума. То су Горачићи, Горичани, Гојна Гора и Горевница.

Села поред Мораве, на потезу Чачак – Краљево, позната су по плодној земљи, погодној за земљорадњу, па није чудно што многа од њих носе назив по саставу земљишта: Заблаће, Слатина, Мршинци, Самаила, Мрсаћ…

Наш град се некада звао Градац, али се на жалост многих наших суграђана који мисле да би му тај назив више одговарао, он није задржао. Међутим, тај исти топоним словенског порекла опстао је у Аустрији, додуше у нешто измењеном облику – Грац. На срећу, у нашем крају су опстали многи прелепи топоними који савршено одговарају појмовима које означавају. Један од њих је и Каменица, назив за планинску речицу која протиче кроз најлепши део чачанског краја и која се у непосредној близини града улива у Мораву. Тај исти топоним опстао је и у Грчкој. Каменица је, наиме, назив насељеног места на Пелопонезу.

Ове и многе друге топониме наводи наш чувени лингвиста, Павле Ивић, у свом капиталном делу „Српски народ и његов језик“, као доказ о томе до којих граница су стигли наши преци, Јужни Словени, приликом насељавања Балканског полуострва.

Огромна већина топонима на територији Моравичког округа је, без сумње, словенског порекла. Неки од њих су општесловенски, срећемо их и у другим земљама у којима живе потомци Словена. Издајамо два, веома честа словенска топонима, која су опстала и у чачанском крају:  Трнава и Липница. Код нас Трнава је назив села, а у западној Словачкој Трнава је град, универзитетски центар. Од истог корена (трн) настао је и назив Трново (један од најлепших градова у Бугарској, али и општина у Републици Српској).

Наше село Липница, има исто порекло као и Липице и Липовац у Хрватској, Липица у Словенији или Лајбниц у Аустрији, што је заправо германизована форма словенског назива Липница, како то наводи Павле Ивић.

Братислав Бежанић, професор руског језика