Талентована Лаура Дукић, Аустријанка чачанског порекла, наступа под заставом Србије
Последњих година многи малишани су се, као играчке, прихватили тениског рекета, по узору на наше прослављене асове Нолета, Ану, Јелену… Али ретки су они који су ту дечију игру схватили и као нешто озбиљно и, одричући се много тога својственог детињству, наставили да тренирају. Још ређи су они, коју уз све особине потребне за врхунске резултате – борбеност, упорност, марљивост, срчаност, поседују и онај редак дар.
Дванаестогодишња Лаура Дукић, рођена у аустријском граду Велсу, по оцени многих, расте управо у такву тенисерку. Срели смо је у родном граду свог оца, после учешћа на управо завршеном турниру “Чачак опен 2017”. Прошле године ова наша тенисерка је, у конкуренцији до 12 година, била прва на ранг листи у Аустрији, а од ове године се такмичи у старијој конкуренцији, у категорији до 14 година и 12. је у Аустрији. И поред предности које би имала и добрих понуда да наступа као Аустријанка, Лаура, која игра тенис од седме године, има наше држављанство и бори се под заставом Србије. Каже да не намерава да то мења, без обзира што јој то смета да игра државно првенство Аустрије.
Лаурини живе у Велсу већ дуго, а у породици нико није играо тенис. Објашњава да је заволела овај спорт уз баку и деку, гледајући мечеве пре свега наших прослављених асова Ане Ивановић и Новака Ђоковића.
– Када је имала седам година, рекла је да жели да тренира тенис. Нисам то схватио озбиљно, али је она била упорна. Отишли смо у један клуб за рекреативце. После сат времена тренер нас је питао колико дуго Лаура тренира, иако је тада први пут узела рекет у руке – присећа се њен отац Саша, који је раније волео и сам неке друге терене, пре свега фудбалске.
Лаура каже да је од самог почетка заволела тенис као игру. Тако је и сада, после пет година, јер сваки меч доживљава као изазов.
– Тренирам два до три сата сваког дана са својим тренером Марком Зандоменегијем (Marco Zandomeneghi). Уједно, похађам спортску школу, односно Таф академију у Велсу, у којој добијам слободно када идем на мечеве. Годишње сам на 10-12 турнира, али се такмичим и за свој клуб у Аустрији – прича нам Лаура, која учествује и на ЕТА и на аустријским националним турнирима. Тенис је и у овој земљи у последње време веома популаран, посебно 
од како је њихов тенисер Доминик Тим у првих десет, тако да је и конкуренција све јача.
У Аустрији често игра и са много старијим партнеркама и ови мечеви јој добро дођу као део тренинга. Поред тренера, на турнире иду отац или мајка Драгана, у зависности ко је слободан. Лаура каже да воли кад родитељи иду са њом, јер тада се осећа сигурнијом.
С обзиром на то да је тенис спорт са доста одрицања, али и улагања, Саша каже да породица стоји иза Лауре, да сви помажу, не само тако што иду са њом на турнире и бодре је, већ и око осталих обавеза у школи, па тако кад је фрка старији брат Стефан или мајка Драгана преписују задатке… Понекад носи и књиге да учи између мечева, како би стигла градиво. Није лако све ускладити, али она је усвојила тај темпо и носи га као део свог биоритма. Чак и када се породици чини да помало губи снагу, Лаура их тера напред и не дозвољава да изгубе веру у њу.
На питање ко су јој узори, без оклевања одговара да су то Ана Ивановић и Новак Ђоковић. За Ану, коју је и лично упознала у Линцу, каже да јој се свиђају њена ведрина и темперамент, а код Нолета његов форхенд и што се бори за сваку лопту. Управо оно што су и Лаурини адути у игри.
Посебно јој је драга победа на Купу Паја Патак у Чачку, који је освојила прошле године. Поразе не жели да спомиње, јер их, признаје, за сада тешко подноси. Много јој значи што је ове године учествовала и на интернационалном турниру у Чачку, иако је изгубила у осмини финала од Јапанке Киоке Кубо, иначе победнице турнира “Чачак опен”.
Када дође овде, највише времена проводи са својом другарицом Саром Ђунисијевић, такође младом тенисерком, са којом се и упознала на терену. Са Саром спарингује на теренима у граду на Морави, а за друго остаје мало времена, јер на тренинзима проводи већи део дана. Воли да дође у наш град, јер га осећа својим, а овде има и родбину, за коју је јако везана. Они, са друге стране, прате резултате које постиже и веома су поносни на њу.
Лаура планира да се и даље бави професионално тенисом. Што се тиче наредних година, жели да буде у првих сто када заврши са такмичењем у категорији до 14. година, а касније део националног тима и у самом врху овог спорта. Наравно и тада под заставом Србије. Захваљујућу тенису, упознала је многе земље – Француску, Чешку, Словенију, Немачку, Хрватску, Србију… У августу иде на турнир у Бугарску и редакција “Чачанског гласа” жели јој на овом такмичењу, као и у даљем животу много успешних меч лопти.
В. Тртовић
