ЛЕПОТА ЈЕ У ОКУ ПОСМАТРАЧА
Фотографије и графике-цртеже са путовања широм Србије и из иностранства излагао је у чачанском Дому културе, али његовом раду се диве и многи “посетиоци” друштвених мрежа. Бициклизам, или можда је боље рећи авантуризам је његова инспирација, али и начин живота. Пре шест година основао је удружење Outdoor клуб Spartan Warriors, где поред спортског ангажовања, пуно пажње посвећује и културном раду. Сваки слободан тренутак користи за упознавање најлепших, али и скривених и неприступачних крајева наше земље и света. Највише воли да слободно време проводи у природи, јер му, какао каже, њен склад ствара осећај слободе и еуфорије. Стефан Лукић, двдесетседмогодишњи Чачанин, за наш лист овога пута говори о равнотежи његових различитих сфера интересовања, споју уметности и спорта.
АВАНТУРИЗАМ, ИНСПИРАЦИЈА ЗА ПРОФЕСИЈУ
Графички дизајнер, авантуриста, планинар, бициклиста, туристички водич, новинар… Подједнако је посвећен свом позиву и боравку у природи, јер је успео да споји добробит и уживање. Своје знање графичког дизајнера користи на најбољи могући начин да презентује пројекте које ради. Новац који заради од конкурса или награда улаже у нове пројекте, односно у опрему за бициклизам, планинарење, фотографисање, снимање, дизајн.
– Покушао сам да укомпонујем све аспекте, да бициклизам, односно авантуризам користим као инспирацију за мој позив, који ми омогућава да даље путујем и откривам нове даљине. Направио сам одличан баланс. Управо на тим путовањима сам показао креативност, фотографија и цртање пејзажа одвели су ме у графички дизајн, што је моје примарно занимање – започиње причу Стефан Лукић и “води” нас у своје детињство.
Напомиње да су сва деца из његовог друштва волела спорт и природу:
– У свакој фази одрастања деца имају одређене изазове, нека изаберу погрешан, пут порока, а ми смо одабрали природу, где смо се осећали слободно. За путовања смо озбиљније почели да се интересујемо на почетку средње школе, када смо већ били довољно одрасли да сами креирамо слободно време. Кренули смо од околних планина…
Удружење Outdoor клуб Spartan Warriors, које је званично основао пре шест година, поред спортског укључује и креативан рад, снимање филмова документараца.
– Желели смо да презентујемо људима оно што радимо и да их заинтересујемо да следе наш пут. Убрзо сам креирао пројекат који је подразумевао обележавање бициклистичких рута у Србији. Посебно је стављен акценат на заштићена подручја, која су најзанимљивија, најпримамљивија за туристе. Све је више људи којима је слободно време драгоцено, желе да га проведу уживајући у природи, али и активно. Прве пројекте сам сам финансирао, јер сам желео да што пре буду реализовани. Желео сам да људима, не само нашим суграђанима, већ из читаве земље и иностранства, приближим све те лепоте – каже Стефан.
Иначе, пројекат обележавања бициклистичких рута у Овчарско-кабларској клисури и на планини Јелици, покренут је у сарадњи са Туристичком организацијом Чачак, пре неколико година. Наш саговорник истиче да није имао велика очекивања, већ само јаку жељу да људима открије лепоте Овчар Бање и клисуре. Пројекат је подржала Туристичка организација Србије, која је преузела све маркетиншке активности, укључујући и презентације новообележених рута на међународним сајмовима.
– Овакав начин промоције активног туризма доноси резултате, а најбољи пример за то су и бројни инострани туристи, али и новинари који су обилазили руте и писали чланке и радили ТВ емисије о њима. Трошкове плаћају локалне туристичке организације које су то препознале као један од основних предуслова инфраструктуре, уколико желе да се озбиљно баве туризмом. Морате имати обележене стазе за шетаче, бициклисте, који желе да посете атрактивна места, поготову неко планинско подручје. Све је више људи који желе активан одмор, а не лежање на плажи које није занимљиво – наглашава наш саговорник.
ФОТОГРАФИЈЕ, НАЈЧЕШЋЕ МОТИВИ ИЗ ПРИРОДЕ
С обзиром на сва његова интересовања, активности и време које проводи у природи, често га питају како све постиже?
– То време за мене није “потрошено”, јер ме оно чини управо оваквим какав јесам. Даје ми и квалитет у послу, јер је природа препуна мотива који ме инспиришу да креирам. Мој посао уопште није лак, иако можда тако изгледа. Да бисте били препознатљиви, потребна је инспирација, а ја сам је пронашао у путовањима и природи. Иначе, сматрам да лепоту морате да пронађете у сваком аспекту живота.
Да нашем саговорнику није тешко да пронађе лепоту у свом кружењу, где год се налазио, потврђују и његове фотографије.
– Наш чачански крај је посебан по лепоти и није тешко направити добру фотографију, или уживати у неком пејзажу. Недавно сам у Миоковцима направио фотографију цветалог воћњака. То су биле најразличитије нијансе боја, изгледао је као нека башта у Јапану. Многи нису веровали да је то воћњак у Миоковцима. Управо је у томе ствар, пронаћи и видети лепоту, без обзира где се она налази. Увек треба бити посвећен лепом, а резултат ће сам доћи.
Стефан се труди да забележи сваки занимљив тренутак, без обзира да ли је у урбаној средини, или у природи. Али, признаје, најчешће слика мотиве из природе.
– Некада ме је највише фасцинирала природа, пејзажи. Временом су почеле да ме интересују посебне области, на пример историја. Покушавам све да забележим, од флоре и фауне, до људи који насељавају одређену област, као и неке занимљивости… Често на рутама за пешачење дођем до манастира са ризницама историјских списа, икона, што сведочи о нашој уметности и историји, а то ме такође јако интересује, тако да и ту урадим фотографије. Волим да фотографишем, да забележим све оно што сам доживео на некој авантури.
За своје форографије Стефан је добијао награде на конкурсима, а имао је и неколико самосталних изложби. Фотографију за коју је добио награду Туристичке организације Србије, урадио је са врха Овчара. Како каже, за њега квалитет фотографије није најбитнији, већ прича њеног настанка.
– Настала је спонтано. Једног викенда био сам у Чачку, нисам имао ништа планирано, па сам пожелео да се попнем на врх Овчара. Наравно, немогуће је знати када ће бити магла. Просто, био је то прави тренутак. Сваки фотограф ће вам рећи да су најбоље фотографије настале спонтано. Да би се дошло до посебних тренутака потребно је да урадите хиљаде фотографија, да препешачите или возите бицикл хиљаде километара. На пример, тако сам пожелео да урадим пројекат свих занимљивих тврђава у Србији, које нису познате широј јавности. Изложба “Неприступачне тврђаве Србије” била је организована у оквиру “Летњих дана културе”, 2013. године. И касније сам наставио да их бележим, прикупљам материјал за неку наредну изложбу – прича Стефан.
Иза нашег свестраног саговорника је и авантура коју је назвао “Беспућа од 1.000 километара”. Наравно, неке деонице је ипак морао проћи главним путевима. Али, примарни су били стари, заборављени путеви, некадашње пруге, уски коловози…
– Проклетије су јако занимљиве, била је то област одсечена од света… Посебно ме је очарао кањон Нере у Румунији, то је неприступачно подручје Карпата… Много лепоте, водопада, тунела. То је јако сиромашна румунска област, која је постала актуелна међу авантуристима, јер се налази само 130 километара од Београда, идеална за викенд истраживање. Свуда смо окружени лепотом, само треба да је видимо, и ако пожелимо овековечимо, не само нашим сећањем, већ и фотоапаратом – наглашава Стефан.
Не знамо у ком ће правцу кренути на путовање предстојећег викенда, али то често не зна ни он. Када дође до прве раскрснице, како каже, “кликне” му и у тренутку одлучи, наравно, ако је реч о краћим релацијама. Оно што сигурно знамо је да ће, где год био, “осетити дух града или хармонију природе”. А можда, неке нове “тренутке” подели са нама на друштвеним мрежама, или следећој изложби.
Н. Р.
