ЗАОСТАВШТИНА, ТЕМЕЉ БУДУЋЕГ МУЛТИМЕДИЈАЛНОГ ЦЕНТРА
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Протоколом потписаним 2011. године предвиђено је да комплетна имовина породице Соње Савић и њена уметничка заоставштина припадну Граду Чачку, а по вољи њене, сада покојне, мајке Микаине Савић, поверена је Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ на старање, стручну обраду и презентацију, све у циљу очувања успомене на лик и дело велике глумице.
Иако се није бавила уметношћу, Микаина је заиста одабрала праву установу за то, будући да највреднији део Соњине заоставштине чине управо њени самостални ауторски радови, који припадају области визуелне уметности, а то је оно поље у коме УГ „Надежда Петровић“ већ деценијама заузима врло истакнуто место на културној мапи Србије и бивше Југославије. Дугогодишња директорка Галерије, Милица Петронијевић је препознала значај Соњиног рада и прихватила овај поклон, свесна да је пред стручним тимом Галерије врло одговоран и важан посао.
Брига о уметничкој заоставштини Соње Савић у овој установи, главно је задужење Предрага Живковића, уредника филмског и видео програма, а управо протекла манифестација „Соњин септембар“, директан је повод за разговор с њим.
-Готово непознат у ширим круговима, Соњин самостални рад је по многим својим елементима од антологијског значаја у области видеа и експерименталног и алтернативног филма на просторима бивше Југославије и по много чему пионирски и претеча савремених тенденција у овој значајној уметничкој области. Као такав, захтевао је мултидисциплинарни приступ и стручни кадар, који има искуства и знања у областима које нису до тог тренутка биле у фокусу стручно-истраживачког рада запослених у овој установи. Пошто је филм, па и алтернативни и експериментални домен моје струке, а имам искуства и у ванинституционалном раду на пројектима у области културе и уметности, са великим ентузијазмом сам се придружио стручном тиму Галерије и почео да се интензивно бавим проучавањем Соњине заоставштине и проналажењем правих начина за презентацију њеног рада, као и значаја који је, нажалост, за њеног живота, остао неоткривен – каже Предраг Живковић.
Соњину комплетну уметничку заоставштину чини више од 50 филмских и ТВ улога, радијских остварења, бројни значајни пројекти у ваинституционалном театру, музици, али најзначајнији део ове богате заоставштине је управо онај коме је Уметничка галерија највише посвећена, а то је њен самостални ауторски рад у области видео уметности, експерименталног и алтернативног филма.
ДРАГОЦЕН СОЊИН АУТОРСКИ ОПУС
-Пет радова насталих у периоду 1996. до 2006. године су у уметничком смислу, најзначајнији део њене уметничке заоставштине и представљају темељ за наше активности, које су усмерене ка оснивању Мултимедијалног центра, који ће носити Соњино име. Тај центар ће мањим делом имати и меморијални карактер, али оно на чему инсистирамо је нова уметничка продукција, која би требало да настане, не као копија Соњине естетике или њеног начина рада, већ утемељена на њеном приступу уметности и бескомпромисном ставу према окружењу у коме живи и ствара. Дакле, желимо да подстичемо ангажовану уметност која настаје из јасне и артикулисане потребе аутора да говори о свету у коме живи, са јасним ауторским ставом према догађајима и појавама у друштву, да уочи друштвене феномене и антиципира развој догађаја, да упозори, скрене пажњу јавности која, банализовањем свакодневице, готово еутаназирана, олако прелази преко ствари и догађаја од суштинског значаја, а енергију троши на тривијалности које, медијском буком постају доминантне теме. То је Соња покушавала да нам каже, између осталог, својим радовима од средине деведесетих, па све до своје смрти. Нисмо умели да слушамо тада, а изгледа, да то још нисмо научили и зато су њени радови, поред несумњивог уметничког квалитета који поседују, нажалост, још увек актуелни у друштвеном, па и политичком смислу. Такође, центар би требало да се, поред уметничке продукције, бави и теоријским истраживањима у области алтернативног филма, видеа, позоришта и музике – наводи наш саговорник.
ДЕЦЕНИЈА ОД СМРТИ , 40 ГОДИНА ОД ПРВЕ ФИЛМСКЕ УЛОГЕ…
Ове године се навршило десет година од Соњине смрти и Кинотека је била логичан избор за партнерску установу са којом ће бити обележен овај тужан јубилеј. Прошле године се навршило 40 година од њене прве филмске улоге. Договори о изложби и припреме су започеле још у време мандата дугогодишњег директора Кинотеке Радослава Зеленовића, а реализовани су ове године уз велику подршку и сарадњу садашњег директора Југослава Пантелића и управника Музеја кинотеке Марјана Вујовића.
-Соња је била велика, једна од највећих наших глумица, без обзира на то што је после бриљантне глумачке каријере, свесно напустила удобну позицију филмске звезде и отиснула се у несигурне воде самосталног уметничког рада. Као што сам и рекао, наш циљ је дугорочан и захтева значајна финансијска средства, а наше тренутне активности су усмерене на афирмисање њеног комплетног уметничког опуса. Како је Соња најпознатија као филмска глумица, желимо да искористимо тај део њене каријере, да би пажњу јавности усмерили ка мање познатом, а уметнички, свакако много значајнијем делу њене каријере. Дакле, на мултимедијалној изложби „Соња Савић – девојка из града“, публика је била у прилици да упозна једну „другу“ Соњу и сагледа њен комплетан уметнички ангажман на филму, телевизији и у позоришту, представљене су и активности наше установе, а као главни „експонати“ били су представљени њени самостални ауторски радови – каже Живковић о садржају изложбе.
КАТАЛОГ, ФЕСТИВАЛ, НАГРАДА „СОЊА САВИЋ“…
Изложбу је пратио и каталог „Соњин септембар“. Текст о активностима и плановима Уметничке галерије „Надежда Петровић“потписује Предраг Живковић, о Соњиној каријери филмске глумице пише Ђорђе Зеленовић, о њеном ауторском раду Лукаш Мојсак, историчар уметности из Пољске и докторанд на Goldsmiths University of London. Аутор из Пољске је Соњин рад први пут видео на прошлогодишњем Фестивалу новог филма и видеа „Алтернативе“ у Београду и одушевљен радовима, врло радо је пристао да напише текст за каталог, наводи Живковић. На том фестивалу, у децембру прошле године, установљена је специјална награда која носи име Соње Савић и то за „филм који понире у субверзивну стварност с оне стране обичног, мирног живота“, како ју је дефинисао редитељ Миша Радивојевић. Награду је прошле године добила британска редитељка Аyо Акингбаде за филм „Tower XYZТ“ и то као „један од ретких филмова на фестивалу, који се бави друштвеном реалношћу, ангажованим, али и поетским гласом документарца“. Жири су, иначе, чинили Хито Стеyерл, редитељка из Немачке, Лордан Зафрановић и Миша Радивојевић, наши прослављени редитељи, како алтернативних, тако и мејнстрим филмова.
НА ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ: … СВЕТСКИ ВАЖНА СТВАР…
На отварању изложбе у Југословенској кинотеци говорили су Југослав Пантелић, директор Кинотеке, Александар Дачић, в. д. директора УГ „Надежда Петровић“ и Предраг Живковић, уредник филмског и видео програма Галерије и коаутор изложбе, уз Мирјану Рацковић, музејског саветника. Изложбу је отворио редитељ Милутин Петровић, по речима Пеђе Живковића, најпре Соњин обожавалац, затим пријатељ и један од најзначајнијих сарадника.
– …Ти експериментални филмови, то што је радила са „Супернаутом“ и „Чекајући Года“, то је нешто неописиво важно за нашу културу. Да то имају Словенци, то би сада било светски важна ствар. Специјално зато што је рађено на мини ди-ви касетама, на 4:3 формату, са мало пиксела, у јако тешким условима. Стално је ишла около и молила да јој неко то измонтира. Био сам један од људи који су јој у томе помагали. То што је остало је један озбиљан артефакт њене љутине на то шта се десило са цивилизацијом. Она је просто целу нашу генерацију и схватање тога шта је добра уметност представила кроз то. Ту се види специфична огорченост, коју ми сви имамо у односу на то шта се заиста десило са музиком, филмом, језиком, телевизијом, културом – рекао је, између осталог, редитељ Милутин Петровић.
Изложба је била отворена од 11. до 28. септембра, а истовремено је у свечаној сали Кинотеке у Узун Мирковој 1, од 11. до 16. септембра одржана и ретроспектива најзначајнијих играних филмова у којима је Соња Савић остварила незаборавне улоге: Уна, Живот је леп, Балкански шпијун, Живети као сав нормалан свет, Урнебесна трагедија, Давитељ против давитеља, Југ југоисток, Шећерна водица, Црна Марија, Како је пропао рокенрол…
ПОНОВО У ПУЛИ…
После Југословенске кинотеке, ова изложба, првобитно постављена 2013. Године у чачанској Галерији ’’Рисим’’, наредне године ће бити постављена на Филмском фестивалу у Пули, некад, највећем филмском фестивалу у СФРЈ, а данас великом међународном филмском фестивалу. На тај начин ће, како истиче Живковић, и међународна публика бити у прилици да се подсети велике глумице и упозна са Соњиним самосталним ауторским радом, а Пулски фестивал ће тако обележити 35 година од Соњине „Златне арене“, коју је добила за улогу у култном филму Светислава Бате Прелића „Шећерна водица“.
