НАРОДНИ МУЗЕЈ ВАЉЕВО У ЧАЧАНСКОМ МУЗЕЈУ ПРЕДСТАВИО ДНЕВНИК И ФОТОГРАФИЈЕ РАТНОГ СЛИКАРА ДРАГОЉУБА ПАВЛОВИЋА
Дневник и фотографије ратног сликара Драгољуба Павловића под насловом „Солунски фронт у очима савременика“ је монографска студија коју је као прворазредни историјски извор објавио Народни музеј из Ваљева, а представљена је у Галерији Народног музеја у Чачку у среду, 17. априла. О публикацији су говорили др Љубодраг П. Ристић, научни саветник Балканолошког института САНУ и Драгана Лазаревић Илић, историчар, музејски саветник Народног музеја у Ваљеву, која је публикацију приредила и написала уводну студију. У том Музеју Драгана Лазаревић Илић руководи делом историјских збирки које се односе на фотографије, разгледнице и историјско-меморијалну збирку Десанке Максимовић. Студија садржи неколико целина које укључују биографију ратног сликара и фотографа Драгољуба Павловића (1875-1955), уз прилоге који се односе на његова лична документа, ретке породичне фотографије и уметничке слике.
Књига је обајвљена крајем прошле године поводом обележавања завршетка Великог рата и стогодишњице пробоја Солунског фронта. Реч је о фонду Народног музеја Ваљево, у коме се чува део оригиналних фотографија ратног сликара Драгољуба Павловића и његов Дневник који је водио у великом временском периоду од 1895. до 1919. године. Намера је била да се Дневник и фотографије ставе и у историјски контекст, пре свега, у ратове од 1912. до 1918. године.
-Ново је то што је Драгољуб Павловић први ратни сликар и фотограф уопште од свих значајних ратних сликара и фотографа. Он је први фотогтрафисао бомбардовање Београда 1915. године, оригинални су његови снимци бојева, пре свега, пробоја Солунског фронта, Солунског пристаништа, Кајмакчалана и ту има снимака који су врло потресни. На његовим фотографијама су овековечене многе историјске личности, команданти наше и савезничке стране. Реч је о 88 снимака из фонда Народног музеја Ваљево. Ратни дневник је писан оловком, а документација је сачувана тако што смо ми све то добили на поклон од његовог рођака Риста Анђелопилића, архитекте, у два наврата, 1999. смо добили фотографије, а 2004. и дневник. Након веома успеле изложбе, циљ је био да се објави ратни дневник као историјски извор првог реда, као што су фотографије други историјски извор. Са позиције Музеја то су експонати, а са позиције науке, реч је о два значајна извора који дају допринос истраживањима ратова од 1912. до 1918. године – рекла је приређивач публикације Драгана Лазаревић Илић и на питање како млади људи реагују на овакве изложбе и публикације после сто година од ове епопеје, одговорила да су људи веома заинтересовани, али да ми ипак, недовољно све то пласирамо и презентујемо их само када су јубилеји и то се односи генерално на све установе.
Изложба, коју је ваљевски Музеј организовао од фотографија Драгољуба Павловића гостовала је у чачанском Музеју 2005. године, а виђена је у Словенији, Канади, два пута у Америци и веома је добро прихваћена.
Др Љубодраг П. Ристић, научни саветник Балканолошког института САНУ је истакао да је дело Драгољуба Павловића троструко значајно за нашу српску историју:
-То је један високообразован човек, школован као сликар у Русији и у Минхену, што значи да је имао уметничко виђење стварности. С друге стране, он је школовани официр и његов дневник је штур, сув, онако како то ради официр који чува податке, јер постоји опасност да то неко види. Затим тај школовани сликар и својим уметничким делима, сликама, документује дешавања на фронту и иза фронта, поготову Солунског, а онда се и на фотографијама које су и у овој књизи заступљене, сагледава и његово уметничко виђење. Од тога када фотографише два напаћена српска војника у Албанији и слику назива „Ручак“, до оних фотографија на којима представља војводе и престолонаследника, и ту се види да он има једно изоштрено и искусно око уметника. У књизи Драгане Лазаревић Илић коју представљена су ова два историјска извора, док су и уметничке слике обрађене у многим другим књигама. Огроман је његов значај, по документарности Драгољуб Павловић се може упоредити са Ристом Марјановићем или са руским фотографом Самсоном Черновим, али он има и ту уметничку надоградњу фотографија.
О актуелном значају оваквих публикација Др Љубодраг П. Ристић каже да нас неки нови учитељи и саветници уче да прошлост није важна, то може бити тачно, али „без прошлости се у будућности тумара“.
-Ова књига је велики домет Народног музеја из Ваљева, урађено је и енглеско издање, тако да ће бити доступна широкој публици и треба наставити стим путем и стално понављати шта се дешавало у Првом светском рату, показивати и анализирати историјске изворе, да небисмо дошли у ситуацију да нас неко преслишава да ли смо и како смо и каква је улога српског народа у Великом рату – наглашава Ристић.
Зорица Лешовић Станојевић
