Којим пацијентима је примарно намењена помоћ у служби Ургентне медицине, која стања су приоритет и да ли има „злоупотребе“ од стране пацијената, разговарали смо са др Биљаном Кочовић, специјалистом ургентне медицине и начелницом ове Службе.
Како напомиње докторка Кочоввић, још од раније, код пацијената постоји правило да због било каквог бола или повреде дођу у Ургентни центар. Ипак, она каже да се та „клима“ полако мења, али није згорег да наши суграђани тачно знају због чега се јављају у примарну, а због чега у секундарну здравствену заштиту.
– Велики је притисак на Болницу. Ради се по новом информационом систему, тачно је дефинисано како и ко се прима. Што, наравно не значи, да се хитном случају неће указати помоћ – истиче др Кочовић. Иако је протекла недеља била проблематична, у смислу веома ниских температура и великих падавина, др Кочовић каже да Ургентни центар није имао повећан број пацијената, али су зато ортопеди имали „пуне руке посла“. Да би пацијенти знали процедуру, др Кочовић објашњава, када би приликом пада требало да се јаве у Ургентни центар, а када у Ортопедску амбуланту.
– Ако је у питању политраума, односно, ако је приликом пада било повреде стомака, грудног коша и главе, односно мултитрауме, онда је обавезан преглед у Ургентном центру. Уколико је приликом пада повређен само екстремитет, рука или нога, без других повреда, пацијент треба да иде право у Ортопедску амбуланту, да не би губио време – каже др Кочовић.
Поред оправданих прегледа, било је и злоупотребе службе Ургентне медицине, и према мишљењу начелнице ове Службе, то је веома битно истаћи.
– Има оних пацијената који долазе у Ургентни центар, како би овде завршили сву дијагностику и прегледе, због тога се дешавао и велики притисак на нашу Службу. Пацијенти су чекали пуно, седели по сат, два… Када нам стигне политраума, повреда „од главе до пете“, што би ми рекли, то је пацијент који захтева најмање сат и по константног рада. Због тога пацијенти који дођу због тегоба које могу да се реше у примарној здравственој заштити, морају да чекају. Нема разлога да ниподаштавамо примарну здравствену заштиту, јер ће сваки пацијент и тамо добити адекватни лекарски преглед и терапију. Свакако, ако је за болничко лечење, добиће и упут од колега – објашњава др Кочовић.
Када су у питању падови са политраумама, саобраћајни удеси, посекотине… пацијент треба право да дође у Ургентни центар. Како објашњава докторка, такви случајеви имају предност, односно приоритет у служби Ургентне медицине. Према њеним речима, за службу Хитне помоћи су пацијенти са хипертензијом, али не оном која доводи до нестабилности, немогућности дисања и стајања на ногама.
– Када пацијент већ не може да стоји на ногама, има гушење, то је за нашу службу, али они који у току дана више пута измере притисак, па виде да је повишен, то је нешто што ће адекватно да збрину колеге у Хитној помоћи. Свако ко је на ногама, ко може да дише, нема потребе за тим да га неко носи, он треба да се јави у Хитну помоћ – каже др Кочовић.
У Дому здравља важи систем изабраног лекара и заказивања прегледа. У Болници, у протекле две године, се ради према ИЗИСУ, информационом систему који је на снази у већем делу Србије. Лекари из специјалистичких служби су у обавези да објављују термине за заказивање, али др Кочовић наводи да због тога долази до проблема.
– Лекари примарне здравствене заштите чим не нађу термин код одређеног специјалисте, они пишу хитан упут за Ургентни. У 80, 90 одсто случајева, то није случај за нас. Али, ако нам неко дође са упутом, ми немамо право да вратимо такве пацијенте. То је врзино коло и притисак на нас, а ми заиста желимо да се реорганизујемо и радимо ургентна стања. Не причам то да бисмо ми нама смањили обим посла, већ да би пружили адекватнију и што бржу помоћ онима којима је то заиста потребно – каже др Кочовић, напомињући да је у у ургентној медицини „златни сат“ нешто што је најбитније.
– Оно што треба да се уради у том првом, такозваном златном сату јесте кључно за пацијента и његов живот. Због тога апелујемо на суграђане, поготову сада када почне топли талас, да се уредно придржавају своје терапији, да се за било какву промену коју примете што пре обрате лекарима у примарној здравственој заштити, који су и више упућени у њихову анамнезу. Тако ће бити растерећен притисак на нашу Службу, и моћи ћемо адекватније, брже и боље да реагујемо за хитне случајеве – каже др Коõвић.
Иако би свакој служби увек ваљало више лекара и медицинских сестара, Ургентни центар ће по повратку једног доктора који је на специјализацији, имати шест лекара ургентне медицине. Према речима начелнице, са тим бројем радника се сналазе, навикли су на такав темпо, а најбитније је да пацијенти не трпе.
И. М.
