СЛИКАРИ, РАТНИЦИ, СВЕДОЦИ
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
О сликарству и сликарима, војницима, у српској војсци у Првом светском рату, а пропо изложбе „Сликари, ратници, сведоци“, која обухвата више од стотину дела из музејских збирки, говорила је у понедељак, историчарка уметности Жана Гвозденовић, бивши кустос и музејски саветник Музеја савремене уметности у Београду, као предавач Културно-образовног програма Дома културе. Била је задужена за збирку Сликарство прве половине 20. века, а пошто је Музеј основан за југословенски простор, збирка обухвата и то сликарство, а ту спадају и почетак прошлог века и ратни период. Овим предавањем Културно-образовни програм придружио се обележавању јубиларног века од завршетка Великог рата, који је упркос свим ратним страхотама, међу уметницима изнедрио врхунска дела својеврсног српског импресионизма.
Познате су околности које је српском народу наметнуо Велики рат, због кога су се цела држава и народ повлачили ка југу, преко Албаније, а са њима и уметници, међу којима су неки били и службени сликари српске војске са ратним распоредом, а с друге стране, ту су били и уметници, војни обвезници као и добровољци. Они су се познавали са заједничког школовања, већином у Минхену, прича кустоскиња, а током ратних дејстава били су распоређени по ратним дивизијама, и имали су обавезу да документују сва ратна дешавања.
-Међутим осим тог документарног нивоа, у коме видимо сликаре и фотографе који су то радили, они су у исто време развијали свој, али су освајали и нови уметнички стил. То је био српски импресионизам, који је тек почео да се развија, али је парадоксално да је током рата достигао своје врхунце. На Крфу и Каприју су створена најлепша дела српског импресионизма – каже Жана Гвозденовић.
Међу ауторима, ратницима, били су сликари, на првом месту, Надежда Петровић, која је умрла већ 1915. године као највећа жртва Првог светског рата у српском сликарству. Ту су Коста Миличевић, Малиша Глишић, Драгомир Глишић, Милан Миловановић, Никола Михајловић, Милош Голубовић, Васа Поморишац, Живорад Настасијевић, Јован Дешић и Живојин Лукић су били вајари, дакле, велики број уметника који су се бавили и другим стиловима. Тиме се показало колико је Србија била једна велика и развијена сцена, где су се одигравале јако интересантне ствари, али током рата су достигле заиста оне врхунце, које нико не би очекивао, наводи Гвозденовићка. Нека од њихових дела су у Музеју савремене уметности, али за ову изложбу, окупљена су из пет музеја, Војног, Народног, из Музеја Града Београда, из Народног музеја у Смедеревској Паланци и из Галерије Матице српске у Новом Саду. Најзначајнија дела су сачувана у овим музејима, а број дела у приватном власништву приближан је оном у музејским фондовима, док су фотографије већином сачуване у библиотекама и архивима.
-Нека од репрезентативних дела ових уметника су „Везиров мост“, „Официр“, “Тобџија“ и то су врхунска дела Надежде Петровић, али и једна мала слика, зове се „Коло“, представља врхунац духа борбености и поклича и песме српског народа током рата. С друге стране, имамо Косту Миличевића и његове пејзаже Крфа, острвца око острва, а реч је о проучавању светлости, ефеката боје на мору, у чему је уметник, пронашао мир и спокој после оног очајања рата, које је тиме превазишао – каже наша саговорница.
Многа дела су у ратним околностима страдала, опрему и слике уметници су носили у торбицама, на магарцима, сви су заједно падали у кланце, поред непријатељских дејстава страдали су и од зиме, али, ипак су сачуване. Многи су радили и фотографије својих дела, па су их после рата, ко је преживео, према фотографијама, поново сликали. Сачувано је и оно што је сликано у Солунском атељеу кад су се стационирали у Солуну, у време чекања да дође до пробоја фронта. Нешто од тих дела откупила је држава, односно Министарство војно, али и то је страдало током бомбардовања у Другом светском рату.
-То је била фантастична енергија, рекла бих да су они успели некаквом снагом духа да опстану и да издрже у тим ратним ужасима и да пронађу вредности којима ће да се посвете, иначе, многи су падали у очајање током рата. Али, они, који су успели да нађу ту снагу у себи, опстали су и на тај начин је опстала и њихова уметност.
Неки су преживели, а неки су умирали после рата. Милош Голубовић, преживео је оба рата, до скоро је био мање познат уметник. Показало се да има велики опус и изванредна дела. И Васа Поморишац, и Живорад Настасијевић, наставили су да се баве својом уметношћу.
