СЛЕДИ НОВИ ТАЛАС ГРИПА

Иако је у Србији врхунац оболевања од грипа иза нас, сезона овог вируса још није прошла: почетком марта очекује нас нови талас повећаног броја пацијената са симптомима ове болести. Многи епидемиолози сматрају да је добро што је распуст у школама продужен недељу дана јер је то стопирало ширење инфлуенце. Има међутим и оних који тврде да је та одлука само продужила агонију. С друге стране, грађани су забринути јер у медијима свакодневно искачу подаци о преминулима, па се питају због чега је ове године много људи преминуло од, наизглед, потпуно безазлене болести.

До сада је ове сезоне од грипа у Србији преминуло 38 људи, а оболело је 122.178. Протекле недеље се због ове болести лекару јавило 17.941 особа, што је од 10 до 15 одсто мање у односу на седмицу раније. С високог, ниво оболевања је спао на средњи интензитет у свим деловима земље, осим у Пчињском округу, где од вируса и даље доста људи оболева.

Став епидемиолога с којима смо разговарали је исти: епидемија грипа се ове сезоне по својим карактеристикама не разликује од оних које су јој претходиле.

Епидемиолог професор др Зоран Радовановић објашњава да је стварни број умрлих сваке године троцифрен, али да је највећи број скривен под другим дијагнозама. Његов став је да се прошле јесени више говорило о вакцинацији против грипа, да је позорност била већа, а самим тим и мања могућност да умрли промакне као жртва инфаркта или дијабетеса.

– Регистровани број умрлих јесте већи, али битну промену представља однос грађана према болести. Од ниподаштавања грипа пре 10 година, које је ишло чак до негирања пандемије, сада се дошло до оправдане забринутости, која повремено чак иде у другу крајност – сматра др Радовановић.

Ипак, он напомиње да продужавање распуста школарцима због грипа неће моћи да спречи даљу појаву болести, већ ће само да продужи трајање ове болести.

– Епидемија вируса је развучена, трајаће до половине марта, а можда и дуже. Нема много стручног оправдања за додатно одлагање наставе у школама због грипа, то је био више психолошки потез. Народ би вероватно био узнемирен да се ништа није урадило, а чују да људи умиру. Сигурно је да ћемо имати још један скок оболевања од грипа, али мислим да је криза за ову сезону прошла – каже наш саговорник.

Када је реч о умирању од грипа ове сезоне, додаје чињеница је да се код нас бележи мањи број преминулих него у земљама у окружењу

Прим. др Предраг Кон, епидемиолог Градског завода за јавно здравље, истиче да се ситуација прати и да је ове године доминантан вирус А Х1Н1, исти онај који је харао у време пандемије 2009. године. Чак 80 одсто свих тешко оболелих случајева у Европи изазвано је овим вирусом.

– Вирус је присутан већ 10 година, што значи да у том периоду имамо исто толико нових рођених генерација и преминулих људи. У тој измени генерација, вирус налази начин за свој опстанак. Чињеница је да увек имамо већи број инфицираних него што се то региструје. У Србији се 2009. на седам оболелих један обратио за помоћ лекару. Код нас се људи ирационално понашају када је грип у питању: или га потцењују или га се превише плаше – наглашава др Кон.

Вирус грипа у већини случајева изазива обољење које се завршава оздрављењем у року од седам до 10 дана, наглашавају у Институту „Батут”. Међутим, овај вирус може довести и до низа компликација које се могу завршити смртним исходом. Већа вероватноћа компликација је присутна код особа са хроничним обољењима, код старијих од 65 година, деце, трудница и гојазних особа.

– Важно је да се болест одлежи. Компликације се јављају управо код оних који на ногама покушају да изнесу вирус. Имунитет особе може да одреагује јако и да почне да напада и уништава сопствене ћелије у организму, па често пацијенту страдају плућа. Уколико неко не може да спусти два дана температуру вишу од 39 степени Целзијуса, мора одмах да оде код лекара. Ако особа има болове у грудима, не може да удахне, осећа гушење, хитно треба да оде у болницу. Може да доживи акутни респираторни синдром, од којег многи млади умиру. Многи се изненаде када млада особа због грипа умре, а питање је да ли је имала неку хроничну болест а да то није знала – истиче епидемиолог из Ниша професор др Бранислав Тиодоровић.

Наш саговорник саветује грађане да никако „на своју руку” не купују лекове за грип попут „тамифлуа”, који се користе у болницама код тешких случајева јер могу да створе отпорност вируса на медикаменте.

– То нису лекови за превенцију већ само за угрожене случајеве. Они не уништавају већ заустављају ширење вируса по организму – уверава он.

Тодоровић каже да се људи жале како у апотекама не могу да нађу нано-маске.

– Али, нано-маске нису потребне у случају грипа, већ се користе за превенцију еболе или вариоле вере. За заштиту од грипа је довољно стављати обичне хируршке маске, али треба знати да оне не штите 100 одсто. После два сата од коришћења она треба да се баци. У мере превенције спада и узимање витамина, свежег поврћа и воћа, а не треба заборавити да и кисео купус и туршија могу да помогну у подизању имунитета. Уз то, треба редовно прати руке – додаје др Тодоровић.

Иако се у јавности повремено могу прочитати тврдње појединаца да Србија не располаже са довољно респиратора и опреме у болницама да би могла да збрине све оне људе којима су неопходна вештачка плућа због компликације болести, у надлежном министарству то демантују.

– Договорили смо се са добављачима да тамо где се укаже потреба за додатним количинама, могу да нам дају апарате на коришћење. Тражили смо од свих здравствених установа да свакодневно шаљу извештај о заузетости респиратора, да можемо одмах да реагујемо и евентуално обавимо прерасподелу – појашњавају у Министарству здравља.

И др Зоран Радовановић истиче да су српске болнице много боље опремљене него што је то био случај 2009. године.

– Годинама су апарати скупљали прашину по подрумима болница. Када се за то сазнало, стављени су у функцију, а нови су набављени. Епидемиолози су још 2009. предложили набавку апарата за оксигенацију крви, али они још нису купљени. О томе би требало размишљати јер млади људи када добију грип често имају претерано јаку реакцију имунског система, па умиру. Уз помоћ таквог уређаја узимала би се канилом крв пацијента, напајала би се кисеоником и враћала у организам – додао је др Радовановић.

Епидемиолози подсећају да је вакцинација најбоља заштита од грипа и да је Србија ове сезоне имала најбољи обухват имунизацијом у последњих десет година јер је вакцинисано више од 240.000 људи. Међутим, многи грађани су и даље скептични по питању вакцинације. За разлику од других држава где се то сматра потпуно нормалним и цивилизацијским чином, посебно међу здравственим радницима, у Србији то није случај.

Професор др Бранислав Тиодоровић наглашава да се код нас свега три–четири одсто лекара вакцинише против грипа, а да у Шведској и Норвешкој то чини између 90 и 95 одсто медицинара. У САД се против грипа вакцинише од 70 до 92 одсто здравствених радника.

Можда ће се поверење у вакцинацију повратити када се поново на нашем тржишту појави домаћа вакцина против грипа. Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” у фази је регистрације сезонске вакцине против грипа, која ће, како сазнајемо, бити завршена крајем ове године. Након њеног регистровања, „Торлак” ће производити ово цепиво за тржиште Србије. У Министарству здравља за „Политику” потврђују да ће „Торлак” поред сезонске вакцине против грипа успоставити и производњу пандемијске вакцине против ове болести.

Оболи се једном у 10 година

Епидемиолог професор др Зоран Радовановић каже да људи само неколико пута у животу добију прави грип, а да је све остало што погађа грађане заправо неки од стотине вируса

који харају. У просеку, човек се од грипа разболи само једном у 10 година.

– Грип је акутно респираторно обољење које наступа изненада. Јавља се сваке сезоне од октобра до маја и годишње погађа три до пет милиона људи у свету, са 290.000 до 650.000 смртних исхода. Преноси се путем ситних капљица, али је могућ и индиректни пренос путем заражених руку и предмета. Сезонском грипом годишње се зарази око пет до 10 одсто

становништва, док је у пандемијама оболевало од 30 до 50 одсто људи – истичу у

Институту „Батут”. Симптоми су нагло настала висока температура, малаксалост,

болови у зглобовима, главобоља, суви кашаљ…

Интензитет оболевања као ранијих година

У Канцеларији Светске здравствене организације у Србији кажу да је грип тренутно широко распрострањен у читавом европском региону и да је епидемија достигла врхунац, мада се бележи смањење броја оболелих у неким од земаља јужног и источног дела Европе. У читавом региону доминира вирус типа А, углавном Х1Н1 или Х3Н2, са јако мало случајева узрокованих вирусом типа Б.

– У поређењу с прошлим сезонама, у којима су доминирали исти типови вируса инфлуенце А (Х1Н1 или Х3Н2), овогодишња сезона 2018/2019. по броју умрлих је до сада сличног интензитета. Збирни подаци из 24 државе и подручја показују повећану смртност углавном међу старијим особама у доби од 65 година и више, али и код одраслих особа од 15 година до 64. Ови подаци су очекивани и врло су слични подацима о смртности из ранијих година. Будући да је за прикупљање ових података потребно време, још је рано доносити финалне закључке у вези с овогодишњом епидемијом – кажу у СЗО.

У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” истичу да је у току пандемије вируса грипа 2009. године у Србији смртни исход који се могао довести у везу с инфекцијом вируса грипа забележен код 138 особе, а након тога наредних година у нашој земљи је умирало годишње од 15 до 45 људи.