СЕЋАЊА ЉУБА НОВКОВИЋА, ЕЛЕТКРОМОНТЕРА У ПЕНЗИЈИ
Ускоро, већ за две године, обележава се век од како је у Чачку засветлела прва сијалица, што је значило почетак развоја електропривреде у нашем крају. Те, 1921. група Чачана и Милановчана основали су акционарско друштво “Јелица” и изградили прву електричну централу. Налазила се преко пута чачанског парног млина, уз железничку пругу.
РАДИЛО СЕ, АЛ’ УЗ ШАЛУ И СМЕХ
Дугогодишњи радник “Електродистрибуције” Чачак Љубо Новковић, у разговору за “Чачански глас” оживео је успомене на времена 70-их и 80-их година прошлог века. Чува бројне фотографије колега који су стварали електропривреду и “уводили електрику” у чачански крај. Многи од њих више нису међу нама и Љубо је хтео да им се и на овај начин одужи за пријатељство и несебичан рад.
– Тих година на терен се, наравно, углавном ишло пешке. По цичи, киши, као и по тешким врућинама, понекад и километрима, да би се струја довела до села и насеља у Чачку. Носили су се пењачи на рамену… Памтим да су се сијалице од 40 и 60 вати пломбирале, тако да домаћин није могао да је промени сам, већ је морао да дође електричар да то уради… Народ се сналазио, па је тако измишљен “лопов”- приповеда наш саговорник.
У “Електродистрибуцију” Чачак дошао је 1970. и први задатак је био очитавање електричних бројила у Остри…
– …Односи међу радницима, као и са руководством били су заиста добри. Није било свађа, мржње, љутње, а нисмо могли да замислимо радни дан без шале и смеха, разних смицалица, никада злонамерних … Нико се због њих није љутио. Помагали смо једни другима, организовали акције кад је неко градио кућу. Колеге су се поштовале као род рођени. Био је то мали колектив, знали смо ко како дише – сумира он четири деценије радног века.
Памти Љубо, а зна и из прича свог оца Матије, који је такође био запослен у ЕД Чачак, шта је струја значила у то време, посебно у селима, од којих су многа тек у то време добијала електромрежу. Наравно, у почетку није електрификација ишла баш лако, јер многи су нерадо давали паре за изградњу нисконапонске мреже. Чест изговор у планинским крајевима био је уз речи: “Где може струја да иде уз брдо?!” Љубо памти бројне анегдоте, јер су мештани желели да што боље угосте оне који су им донели “светло”…
ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Идеја да се у нашем крају, тачније у Овчарско-кабларској клисури, изгради хидроелектрана, настала је још 1901, када су стручњаци и инвеститори изашли на терен, како би размотрили могућност подизања овог објекта. Тада је основано Српско електрично друштво “Овчар и Каблар”, а председник Управног одбора био је Стеван Крен, индустријалац и пивар. Иако је хидроцентрала почела да се гради још 1906. (чак се копао тунел у каменој утроби планине Каблар), због многих проблема, а касније и ратова, обустављени су радови. Све до 1947, када је у Овчар Бањи почела да се гради електрична централа, која је прорадила 1954. године.
Прва сијалица у Чачку засветлела је баш у електричној централи 23. септембра 1921, а прва разводна мрежа изграђена је према ондашњој Ломиној улици. Како хроничари бележе, на крају те године Општина Чачак је имала 5.093 становника, улице од калдрме су биле осветљене петролејским фењерима, а у кућама, и то само оним богатијим, светло су давале петролејске лампе. Многи су желели да и у електрици буду први, али је у историји ипак остало записано име ракиxијског трговца Николе Перишића, који је и живео у близини прве централе… Наравно, светло је прво добио ужи део ондашње вароши чачанске, али до краја 1930. није било много потрошача. Месечна потрошња струје тих година, у целом Чачку, износила је само 120 киловата! Било је то време када је у граду било свега три електричне пегле.
ЦЕНА УВЕК АКТУЕЛНА
…Струја, тачније њена цена, била је, и у оном првом времену, веома актуелно питање. И тада су била честа поскупљења, што је наилазило на негодовање. Тако је 1933. избио штрајк потрошача, који су у почетку предводили занатлије, трговци и гостионичари. О штрајку, који је трајао више од 70 дана, писао је “Чачански глас”, али и други листови ондашње Југославије. Извештавао је и париски “Журнал де Деба” под насловом “Оригинални штрајк у Југославији”:
“Један оригиналан штрајк, где су 84% (!) потрошача електричне струје одбили да се служе електричним осветљењем… Од прексиноћ кафане, јавни локали и приватни станови у Чачку осветљени су петролеумским лампама и свећама. Почетак овог штрајка, који се одиграва без инцидената, био је објављен сиренама свих фабрика”.
В. Тртовић
Извор: “Пола века електрификације чачанског краја 1921-1971.”, Б. Танасијевић, М. Јаковљевић, М. Стефановић, Чачак, 1972.
Целу репортажу можете прочитати у новом броју „Чачанског гласа“
