“СВЕТИ САВА – ОД ПРИНЦА ДО СВЕЦА”
Дан Светог Саве, српског принца, монаха, игумана манастира Студенице, књижевника, дипломате и првог архиепископа Српске православне цркве, Савиндан, обележава се 27. јануара, као црквени празник и школска слава у Србији. Познато је да је Растко Немањић (црквено Свети Сава) био рашки племић из владарске обитељи Немањића, најмлађи син великог жупана Стефана Немање и брат краљева Вукана и Стефана, као и да је уз подршку васељенског патријарха прогласио самосталност рашке цркве од Охридске архиепископије 1217. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве. Након крунисања брата Стефана 1221. године, Свети Сава се посветио јачању црквене организације и подизању духовности српског народа. Поред тога што се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, он је остварио и велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво… Али, мање је познато да је ових дана, непосредно пред Савиндан, у области литературе за децу, објављена књига о Светом Сави. А занимљива је и прича да су теолог Ђорђе Чоловић и директор Издавачке куче „Пчелица” Горан Марковић некада били ученик и учитељ, а данас су аутор и издавач књиге “Свети Сава – од принца до свеца”.
Реч је о делу које представља илустровани животопис великог српског просветитеља, прилагођеном младим читаоцима, превасходно ђацима првог и другог разреда, али је корисно и одраслима, као помоћ учитељима и родитељима. Књигу је илустровао Мијат Мијатовић, а рецензент је др Ивана Спасовић, позната историчарка САНУ.
– Мој циљ је био да напишем не уџбеник, него причу о развоју Светог Саве, о томе ко је он био и зашто је за нас толико значајан. Нажалост, Свети Сава се обично своди на ниво школске славе, а чини ми се да се моменту његове духовности уопште не придаје важност. Данас се слави тако што свештеник дође у школу и пресече колач, а литургијско прослављање Светог Саве је потпуно запостављено. Сматрам да би и деци то требало да буде занимљиво, посебно у данашње време када је он замењен новим узорима са телевизије, из филмова, видео игара… Данашња деца заборављају колики су труд и воља потребни да би човек постао човек. Порука књиге је да деца схвате да је Свети Сава био обичан човек, али истовремено и другачији од нас, зато што је био спреман да се одрекне онога чега би ретко ко могао, а то је власт. Био је предодређен да живи у владарској породици, да влада делом земље свога оца и касније брата, да буде властелин. Али, то му није представљало задовољство, већ га је тражио у неким другим крајностима, духовности. Занимљиво је да се на западу много често дешавало да неко по казни постане монах, зато што је скинут са власти, а код нас имамо диван пример, човека који се одрекао свега да би се посветио вери, при том не са предубеђењем да постане светитељ – прича Ђорђе Чоловић, аутор књиге “Свети Сава – од принца до свеца”.
Према његовим речима, проблем је што се у школама светитељи, личности хришћанства приказују као крајње дистанциране од човека. Аутор књиге наглашава да Свети Сава никада није био дистанциран од човека:
– Да је остао владар можда би морао да се дистанцира, али као неко ко је постао монах и касније архиепископ, његова дужност и обавеза, поред осталог, била је да борави с народом. Није постао монах зарад властелина и владара, него зарад обичног човека. Мислим да је најважније Светог Саву приказати као човека из народа. Мој основни циљ је био да га представим као неког ко је изабрао свој живот од самог рођења. У то време је било незамисливо, а и данас је, да неко бежи од своје породице, од родитељске куће. И данас је незамисливо да младић од 15 година оде да се замонаши, да живи бос, а да је принц. Као младић је оболео од упале плућа, од које ће на крају и страдати, зато што је сматрао да лечење није толико битно, колико је битно помоћи другоме. Најважније је што је постао култ српског народа, што су сви дотадашњи митови, који су били повезани са паганским и многобожачким замењени делом Светог Саве.
Наш саговорник сматра да нико не зна за шта је у животу предодређен и да нема судбине, али верује да човек увек треба да тежи ка неком свом циљу. Колико поштује личност Светог Саве, толико и данас воли свог учитеља који је за њега био посебан човек. И заиста постоји симболика у животима овог ученика и учитеља, јер су се после много година поново састали и на предлог Марковића, Ђорђе је прихватио да пише текстове за нову “Пчеличину” едицију књига за децу “Изворник српске духовности”. Упознали су се 1995. године, када је Горан Марковић, као учитељ, повео у свет знања другу генерацију својих ученика. Како каже, у том одељењу био је и један, помало необичан првачић. Присећајући се свог ученика, тадашњи учитељ, а садашњи власник и директор Издавачке куће „Пчелица” Горан Марковић има само речи хвале:
– Ђорђе је био паметно, радознало и лепо васпитано дете. Лако је било уочити да је свестран, прелепо је цртао и писао саставе, освајао је и награде на такмичењима из математике, а деци је посебно био занимљив, јер је попут неке мале енциклопедије знао много занимљивих података из историје. Он је завршио школу коју воли и одабрао занимање које жели и по томе смо слични, јер сам и ја волео свој учитељски позив. Сећам се кад ми је у четвртом разреду, на питање шта би волео да буде кад порасте, рекао као из топа – поп! Ђорђе је наставио школовање, уписао и успешно завршио теологију, а сада је вероучитељ у истој школи у којој сам ја њега учио и у којој сада он учи неке нове ђаке.
Аутор и издавач, а још је лепше рећи ученик и учитељ, планирају да наставе сарадњу у области литературе за децу, али им је сада најважнији циљ да објављена књига, непосредно пред Савиндан, пронађе пут до младих читалаца.
– У едицији за децу “Изворник српске духовности” би требало да буду укупно четири књиге. Поред ове о Светом Сави, друга би требало да буде посвећена славама, трећа духовним, црквеним и сличним обичајима, а четврта центрима православне духовности, односно најзначајнијим манастирима, у коју бих сврстао и чачанску цркву Вазнесења Господњег, која је првобитно била манастир Богородица Градачка – најављује Ђорђе Чоловић.
СВЕСТРАНИ ВЕРОУЧИТЕЉ
Аутор књиге “Свети Сава – од принца до свеца” Ђорђе Чоловић рођен је у Чачку, 21. априла, 1988. године. Основну школу „Милица Павловић“ уписао је 1995. године, код учитеља Горана Марковића. Школовање наставља у Гимназији и по завршетку одлази на Богословски факултет у Београд. Након завршених основних, уписује мастер студије и потом се 2013. године враћа у Чачак. Од 2014. ради као вероучитељ у ОШ „Милица Павловић“, школи у којој су учили сви чланови његове породице, од њеног отварања 1937. године. Бави се макетарством и свира бубањ.
Н. Р.
