Ево пролази и седма година од како је са наше стране покренута прича око безбедности, ризика, сврсисходности и потреба за нормализовањем стања на каналу Парменац – Катрга. Протекло је од тада много воде каналом, десиле се и поплаве на које смо упозоравали, дата многа обећања ( нарочито у изборним кампањама ), али решења нема на видику. Једино што је до сада урађено, а што је вредно поменути је прочишћавање подземног тунелског дела испод улице Миленка Никшића, за које смо се изборили још код претходне власти, а што је ова власт спровела. Не улазећи у финансијски аспект проблема, који час је решен, час није, више пута смо давали предлоге и нашу визију како овај проблем треба решити, али стичемо утисак да се на нас гледа превише једнострано. У тој једностраности се занемарује чињеница да се сви слажу да је ово највећи проблем Љубић кеја. Проблем се одуговлачи причом о правно-имовинским односима, тј народски речено ко је власник или ко је тај који треба да управља каналом. Пребацујући одговорност између локалне самоуправе и ЈВП Србијаводе, актери вешто манипулишу истином да су немоћни или неспособни да проблем реше, па тако из године у годину пролонгирају рокове за почетак радова на решењу, правдајући се увек да је крива друга страна.
Као директно угрожени и они којих се проблем највише тиче, поново дајемо предлог да локална самоуправа крене у фазно решавање проблема, тако што би буџетом определила средства и решавала сваке године барем по 100 до 200 метара канала, у урбаном делу града, пројектом зацевљивања и изградњом пешачке стазе или што да не и иградњом улице на локацији којом сада пролази канал кроз насеља Љубић кеј и Сајмиште. У прилог томе, шаљемо вам нашу визију будућег изгледа овог дела града, са надом да нећемо дочекати неку наредну изборну кампању у којој ће овај проблем бити наново експлоатисан. Овај део града може бити претворен у оазу мира и зеленила, које овом граду итекако недостају.
Поплављени 1965. и 2014.
