НОВА ТЕХНОЛОГИЈА – АСИСТЕНТ ЗА КВАЛИТЕТНИЈИ ЖИВОТ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ (7)

Борба са дијабетесом, шећерном болешћу, до пре неколико деценија била је тешка и компликована. Апарати за мерење били су реткост, траке веома скупе и због тога многима недоступне, а честе инсулинске терапије обичним шприцевима и иглама, који су морали да се стерилишу “искувавањем”, биле су исцрпљујуће и у великој мери ризичне. Данас, захваљујући напретку науке, пре свега медицине, то је сасвим друга прича. Савремени „i port” уређаји оболелима омогућавају готово потпуно нормално функционисање у животу и раду.  Наравно, у свету су методе лечења још савршеније и доступније, а многе земље у окружењу својим грађанима обезбеђују савремене апарате, са којима се ова болест, која у ново доба добија одлике епидемије, може веома успешно контролисати.

Са Биљаном Васојевић, секретаром Друштва за борбу против шећерне болести „Diabetes mellitus“ Чачак, разговарали смо о овим темама, а наша саговорница нам је говорила и на основу личног искуства, јер је Биљанином сину, који сада има 23, болест откривена када је имао две године.

– Контрола болести и инсулинска терапија напредовали су великим корацима. Пре 20 и више година било је много теже водити ову битку и контролисати болест. Данас, преко Републичког фонда, деца до 18 година старости месечно бесплатно добијају 150, а одрасли 50 трака. Изменом правилника прошле године, деца старија од 18 добијају укупно 100 трака, што није довољно, јер дневно четири пута примају инсулин и исто толико пута треба да измере ниво шећера. Наравно, када се не осећају добро, морају имати и ванредна мерења. А 50 трака кошта око 2.000 динара, што је на годишњем нивоу велики удар на буџет породице. Јер, када имате дијабетичара у кући, то захтева додатне трошкове, пре свега због посебног начина исхране, који су скоро дупло већи него када купујете “обичну” храну – каже Биљана Васојевић.

Осим начина мерења, знатно је олакшана и терапија, јер пре две деценије није било пенова за давање инсулина, већ су се користили шприцеви и игле. То је било много компликованије, теже и веома болно, посебно за децу. Али, у поређењу са периодом од пре 40 година, и то је било много лакше.

– Тада се апликовање (давање) инсулина радило шприцом и иглом,  који су морали да се “откувавају”. То је носило известан ризик од инфекција, од компликација, па и страх од грешке… У последњих 10-15 година користе се пенови за давање инсулина, чак и на пола јединице, што је посебно значајно за децу. Сада су игле веома танке, мењају се за сваки убод… – објашњава Биљана и додаје да савремени „i port” уређаји, који се апликују на тело, најчешће стомак, омогућавају да, рецимо, дете може три, четири дана да прима инсулин, без нових убода. Уређај се мења након тог времена. Наравно, могу га користити и одрасли, али је баш значајан за децу, која морају, чим се дијагностификује дијабетес, одмах да почну са инсулинском терапијом. Друштво „Diabetes mellitus“ је пре неколико месеци организовало радионицу за децу, за коришћење овог уређаја. Цена ових уређаја је 1.400 динара, али на тај начин су деца “сачувана” од великог броја убода (најмање 16 дневно). Куповину „i portа” наш Фонд не финансира, за разлику од праксе у многим државама.

Биљана Васојевић каже да је и инсулин све квалитетнији, сада је искључиво “хуманог” порекла, а на тржишту има и инсулинских аналога, који пружају комодитет, јер не захтевају да се чека време деловања. Постоји и “libra free style” систем, који се “уграђује” на руку, а преко каниле повезан је са крвним судовима. То је заправо сензор, који се качи на кожу, а посебним апаратом се очитава ниво шећера. Сензор очитава и тенденцију шећера (да ли је у расту или паду). Апарат, такође, знатно доприноси квалитету живота, јер ослобађа од честих “боцкања”, али је веома скуп за наше економске прилике. Читач је око 60 евра и захтева мењање батерија, а сензори коштају исто толико и мењају се на 14 дана.

– Са ова два система, који се још увек тешко могу наћи у нашим апотекама, дијабетичари се осећају као здрави људи. Све активности могу да раде потпуно нормално. Када би ови савремени системи били на позитивним листама Фонда, многе компликације, које могу наступити током болести, свеле би се на минимум. Тако би лечење тих болесника било много јефтиније и за државу, јер би њихово здравствено стање било дуже очувано. Надамо се да ће се и ово променити и да ће у неком наредном периоду и нашим дијабетичарима све ово бити много доступније и, ако не бесплатно, онда бар приступачније, уз подршку државе… – сматра Васојевић.

Данас се у свету користе и инсулинске пумпе, са којима се континуирано, током 24 сата, убризгава инсулин, односно може се ускладити дозирање са животним темпом. Особа која користи пумпу, сама програмира дозе инсулина, у зависности од потребе. Скидају се само за време купања, туширања… У развијеним земљама користе се апарати, који су у исти мах и мерач и дозер терапије; постоје и лечења матичним ћелијама, али, сматра Биљана, то су достигнућа још увек далеко од наших могућности.

– Пре две, три деценије било је много оних који су крили да неко од њихових ближњих има дијабет. И сада их има, али много мање. А то је потпуно погрешно, јер дијабет, иако је класификован као болест који може довести до инвалидитета, може бити под добром контролом, са њом се може живети дуго и квалитетно, ако се води рачуна о начину живота и примењује прописана терапија.  У супротном, узеће данак, који није мали – поручује Биљана Васојевић.

Чачанско Друштво веома је захвално на разумевању и великој помоћи коју добија од градског руководства. У згради у Балканској 9 Друштво има свој простор, а преко конкурса Град обезбеђује плату за једно стално запослено лице и траке за мерење нивоа шећера у вредности од 50.000 динара годишње. Друштво има и свог представника у градском Савету за здравље.

В. Тртовић

ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ

Чачанско друштво „Diabetes mellitus“, које обухвата све оболеле од шећерне болести, као и њихове родитеље, има више од 3.000  чланова. Процењује се да на једног регистрованог постоји један “неоткривен” дијабетичар. Узроци су бројни, а многи стручњаци сматрају да је стрес, посебно дуготрајан, највећи окидач за манифестовање болести. Тада више преветнива не помаже. Зато Биљана Васојевић, секретар Друштва, саветује редовне контроле, које су потпуно бесплатне на многим местима – од изабраног лекара једном годишње може се узети упут за анализу комплетне крвне слике. Ниво шећера може се преконтролисати и у Превентивном центру Дома здравља, где постоји и Саветовалиште за дијабет. Ризичне групе (они који у породицу имају или су имали дијабетичара), на сваких шест месеци морају радити контролне прегледе. Сви који то желе могу доћи и у просторије Друштва „Diabetes mellitus“, где се сваког уторка и четвртка, од 8 до 10 часова, врши бесплатно мерење шећера.

– Веома је важно да се болест на време открије, јер шећер се може „држати“ под контролом, уз адекватну исхрану, терапију и физичку активност. Захваљујући развоју науке, пре свега медицине, сада се те анализе раде много брже него у прошлости, довољно је буквално неколико секунди – каже Васојевић.

“ТИХИ УБИЦА”

Дијабетес данас поприма одлике епидемије и све је већи број новооткривених. Посебан проблем је што многи, посебно старији, и не знају да имају дијабетес, будући да нема јасних симптома који би упозорили на болест. Због тога се спроводе честе акције раног откривања и превенције и увек се открије неколико нових „случајева“.

Друштво за борбу против шећерне болести у Чачку, заједно са Поливалентном патронажном службом Дома здравља, Превентивним центром, Заводом за јавно здравље и Црвеним крстом, бар једном месечно организује ове акције, често у сеоским месним заједницама, предузећима, школама, али и за време великих јавних манифестација (Сабор фрулаша, Купусијада) Само прошле године око 13 одсто од укупно контролисаних били су новооткривени, а искуство говори да велики број има веома повишен шећер, односно већи од 15, па и 20 mmol/L.

– У 80 одсто случајева људи су одговорни, али има и оних који одмахну руком, уз речи да то није ништа. Наравно да греше, јер дијабет је „тихи убица“. Наиме, ништа вас не боли, а болест прави компликације и уништава орган по орган – мозак, крвне судове, срце, бубреге… Велики проценат оболелих ослепи, многи доживе инфаркт, шлог, ампутације, морају се подвргнути дијализама… – упозорава Биљана Васојевић.

УДРУЖЕЊА ЈАЧАЈУ И ЕДУКУЈУ ОБОЛЕЛЕ

Друштво дијабетичара Града Чачка члан је Савеза друштава Србије за борбу против шећерне болести. Сада овај Савез има 28 друштава, без Војводине и Београда. И организовање ових удружења у великој мери допринело је да много тога буде доступније, једноставније, боље, да људи буду едуковани. Једном месечно се организују предавања на разним местима и о различитим темама о животу са дијабетесом. Два пута годишње млади дијабетичари одлазе у кампове, где пролазе кроз разне радионице и семинаре, а стичу и нове пријатеље и, што је веома важно, виде да нису сами.

Већ за следећи викенд Чачак ће бити домаћин великог окупљања друштава дијабетичара из многих градова, а предвиђен је излет до манастира Вујан и обилазак других туристичких знаменитости у самом Чачку.