ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (61)
РУДНИК – ПЛАНИНА, НАСЕЉЕ, СРЕДЊОВЕКОВНИ ТРГ…
Назив Рудник, који се и данас користи, први пут је забележен 1293. године под својим српским (славенским) називом, када је припадао држави краља Драгутина. У писаним изворима средњег века под именом Рудник се подразумева планина, насеље, средњовековни трг, рударски део, као и цео систем мањих рударских насеља који је на том подручју постојао у то доба. Имао је и такозвани градски дистрикт, на који се ширио појам Рудник. Мада се поуздано зна да се рудник екплоатисао и у римско доба, не зна се како се тада звао.
Сви историјски извори о Србији (латински, грчки, турски и српски), каже др Дејан Радичевић, доцент на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, указују да је кључно за опстанак Србије било богатство рудама. Од 13. века рударство у Србији има велики замах, јер у то време долазе немачки Саси на позив краља Уроша I, који доносе нову технологију. Приходи од рудника припадали су само владару.
Важно економско седиште краља Драгутина био је управо Рудник. У 14. и 15. веку је један од најзначајнијих рударских и трговачких центара у Србији, због чега је био често повод ратовања, како између српских владара, тако и напада са севера, пре свега Мађара.
У средњем веку у окружењу су постојала насеља попут топонима Неваде, чија етимологија није сасвим јасна. Али се као тврђава Неваде помињу у 14. веку. У том периоду најзначајнија тврђава била је Острвица на Руднику, где се налазило седиште војних власти. Остаци ове тврђаве виде се и данас и личе на оштри вулкански врх. Са ове тврђаве бранио се прилаз (северни) средњовековном насељу.
За сада су урађена скромна археолошка истраживања, будући да је Острвица била већи комплекс, односно обухватала је, не само врх, који се данас види на Руднику, већ су бедеми били на падинама планине. Тврђава је обухватала и велико подграђе, где се и налазила варош са црквом. Постоје идејна решења реконструисаног изгледа ове средњовековне области, али Острвица тек чека своје истраживаче.
Археолошка истраживања показала су да је постојао читав систем тврђава, који је бранио прилаз Руднику са разних стране. Једна је била Сребреница, која се налази недалеко од данашњих Страгара. У њој се налазио двор српских деспота. Не зна се тачно место где је био сам двор. Али је познато да је у Сребреници одржан Државни сабор, на коме је деспот Стефан Лазаревић одредио Ђурђа Бранковића за свог наследника. На овом простору се није ескплоатисала руда, али су ту били изграђени бројни манастири и цркве, чак више од 20, од којих неки и данас постоје.
Тврђаве су откривене и у Мајдану и на брду Тријесци.
У турско доба сам рудник се налазио на простору који је удаљен око два километра од центра данашње варошице. И данас се могу видети остаци једне џамије и делови тврђаве из 16. века.
На Руднику је била ковница новца, основана још у време краља Драгутина, која је радила до 1458, када су Турци освојили Рудник. То је ковница са најдужом традицијом у средњовековној историји.
(Извор: портал Музеја рудничко-таковског краја)
„Трипут црни гавран загракта и прну
Над мрачним кулама Островице града…
А деспота Лазар подиже се тада,
Мрачан поглед баци у даљину црну.
Суморно грактање као крик се хори
И губи се нагло у неме даљине,
Нити поток шуми, нит листак шумори,
Почивају мирно рудничке планине
Ал’ његову душу црна слутња пара,
И Бранковић дозва свештеника стара…“
(Војислав Илић, из песме „Пећина на Руднику“)
Приредила: В. Тртовић
