МИ НИСМО ОНО ШТО ЈЕСМО…
-Шифра унутрашњости нашег бића почива на три тачке ослонца и четири идеје. То су: захвалност, геометрија размишљања, храброст и духовно проживљавање – рекао је писац, тумачећи живот свог јунака.
Друго издање првог романа Ненада Гугла “Умро сам у петак” издавачке куће “Чвор, Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” представила је чачанској публици 14. фебруара у оквиру манифестације “Штампана реч 2017”. У препуној сали Скупштине града о роману овог чачанског професора српског језика и књижевности, који живи у Београду и ради у Трећој београдској гимназији, говорили су Слободан Николић, Хаџи Душан Милошевић, Биљана Рајичић је читала одломке, а водитељ програма је била Тијана Бежанић.
Током анализе овог романа писаног у постмодернистичком духу, професор српског језика Слободан Николић каже да је затечен романом чију формалну структуру жанра пореди са житијима светаца, јер се наслови поглавља ове књиге подударају са житијима светих отаца, напомињући да је смисао читања житија, пратити ток свечевог живота кроз метафизички поглед. Ово модерно житије приближава савременом човеку средњовековни дух, окретање ка унутрашњем сопству, човеку разума, јер наш петочулни човек је за житије нешто секундарно. У житију је човек окренут свом унутрашњем лику, оном у коме – Христос у нама треба да расте, да бих се ја умањио… Гугл у овом роману описује житије човека 21. века оличено у главном јунаку Науму Петровићу, човеку који има одређен живот, породицу, финансије, послове, али пред њим је људски страх, онај кад останете сами, имате ли храбрости да себе питате ко сте ви? Роман расправља о односу човека према самом себи и страху од смрти. Јунак романа доживљава две смрти, прва, опомињућа, му се дешава у сну и он је буђењем одбацује, а друга, стварна, долази као последица недостатка воље да се мења. Препознатљива је хеленска реторика, која нас уводи у “парадоксос” или лажно уверење, потирање сопственог битка, оно у коме се доказује да “јесте оно што није, или да оно што није, заправо јесте”, кад имате пред собом човека који је крив, а морамо да докажемо да није, “Ми нисмо оно што јесмо”, говорио је Хајдегер, јер у дубини свакога од нас живи још један унутарњи човек. Свако од нас је састављен од зрна логосних система, нествореног духа, који се не може уништити, то је Христов дух. Аутор у функцију романа смешта и истините ликове, констатује Николић.
Уредник књиге Хаxи Душан Милошевић гворио је о немерљивој сили саме речи, наводећи да су две силе дате човеку: сила тишине као злато, и сила речи као сребро.
-Силу тишине ваља усмерити према себи, себе стишавати, и према другима, како би се у тој тишини и други могли огледнути до мере потпуног сагледавања. Између два човека не постоји ништа више од онога што постоји у самом човеку. Тако се сваки однос међу људима своди заправо на човеков однос према самом себи. А свака изговорена реч има моћ да живи у души онога коме је упућена. Снага речи има моћ да нас уведе у тишину живота. А у овом роману, писана реч има моћ да пробуди тишину у читаоцу. Само реч Божја има кључ за глуху тамницу тишине – говорио је Милошевић о роману ненада Гугла и кроз стихове професора Томислава Поповића.
Аутор романа Ненад Гугл је исцрпном психолошком и духовном анализом указао на универзалне поруке свог романа. Сваки човек је добио неки дар на рођењу, у том дару је његов смисао. Који је мотив да дођемо до унутрашњег смисла? Морате давати да бисте узели, као плућа кад узимају и враћају ваздух, да би дисала. Мртво море је мртво, јер само узима од својих притока, а не отиче. Шифра унутрашњости нашег бића почива на четири идеје. То су: захвалност, геометрија размишљања, храброст и духовно проживљавање. Захвалност је много битна, незахвалан човек не може да нађе смисао. За геометрију размишљања важна је пословица “Није мудар онај који нешто зна, него онај који зна шта му је потребно”. Не потцењујте себе, “Пазите да светлост у вама не постане тама”, говорио је Христос, у сваком од нас је потенцијал атомске бомбе (водоник), немојте да прихватате оцене нестручних људи, важан је онај ко зна да процени вредност! За храброст, ваља знати да успех никада није коначан, да неуспех никада није фаталан, важно је борити се. Духовно проживљавање кроз срце и мисли, доживљен и проживљен живот, способност проживљавања туђег искуства, то је књижевност, ми често не видимо шта је за нас добро. Архимед је давно рекао: Дајте ми тачку ослонца и померићу свет! То важи и за човека. Три су тачке ослонца које има човек. Прва је она у себи и она је најбитнији ресурс. Изградити став, однос према животу, ако радите ствари на испараван начин и дајете све од себе, онда се може развити храброст. Друга тачка ослонца је у спољашњости, а трећа изван оквира. Породица је таква тачка ослонца. Покајање је један од важних елеманата здравог живота. Време је ту, постоји, од мене зависи како ћу га провести, колико вредности ћемо извући из тог времена. Отворити своје мисли и срце и живети храбро. Косе Бога боји, ничег се не боји! – рекао је Ненад Гугл.
Чачанској публици је познат као вишеструки учесник Дисовог пролећа. Добитник је прве награде за есеј о Дисовом стваралаштву на 45. Дисовом пролећу 2008. године. Марија Красавчић отпевала је духовну песму “Ми смо деца неба”.
Зорица Лешовић Станојевић
