O vršnjačkom nasilju iz različitih uglova

РЕЧ КАО ЛЕК, НЕ МАЧ

О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ ИЗ РАЗЛИЧИТИХ УГЛОВА (13)

 

”Једна за нас сасвим обична реч, може бити врелија него ужарена пећ! Речју можеш бити опечен као да си мачем посечен. Можеш и ти опећи неког/неког срца чистог и меког. Не исмевај се/ не ругај се другом! Помоћи ћеш тако/веруј ми многима…”

 

Стихови песме ”Језик је оштар, реч је само поштар”, ауторке Саре Петковић, говоре много о вербалном насиљу, нарочито о последицама, али и начинима његовог превазилажења. У наставку песникиња подсећа да су добро дело и лепа реч најбољи лек…

Песму ученице чачанске Гимназије јавност је могла да чује на трибини о вербалном насиљу ”Не прљај језик”, коју је организовала Градска библиотека ”Владислав Петковић Дис”. Стихове је говорио Сарин школски друг Филип Тодоровић. За ову трибину матуранти Гимназије припремили су и видео презентације, филм, паное… Они су заједно са организаторима и учесницама трибуне, Наташом Васиљевић, професорком филозофије и медицинске етике и Јасмином Кандић Шипетић, психотерапеутом, желели да покажу колико је вербално насиље све присутно у свакодневном животу, а што је најгоре, добрим делом и општеприхваћено.

Трибина је одржана, 30. октобра, у Дому културе.

МОЋНИ НА НЕМОЋНЕ

Зашто је вербално насиље свеприсутно и прихваћено? У одговору на питање водитељке трибине Биљане Раичић, психотерапут Јасмина Кандић Шипетић навела је и на најучесталије коментаре на жалбе жртви насиља:

– Добро си прошао, могао си да добијеш батине. Знаш ли шта је све мени изговорио!

Она је предочила и разлику од свађе, сукоба мишљења и вербалног насиља. Када супротставе мишљења или ставове, људи имају подједнаку моћ, док жртва вербалног насиља не може да одговори. Њој најчешће није упућена само једна реч, већ читава бујица речи. Врло често, насилници покушавају да омаловаже жртву и покретима, карактеристичним мимикама лица, говором тела…

Јасмина Кандић Шипетић, Наташа Васиљевић и Биљана Раичић

– Вербално насиље је корен сваког насиља. Отуда и две трибине ”Не прљај језик”. Једна је одржана у Медицинској школи у марту ове године. Њу су матуранти добровољно и самостално урадили. Пристали су и да издвоје слободно време и тако још једном ставили до знања да је вербално насиље свеприсутно и распрострањено. Примере које су наводили су из свакодневног живота. У Медицинској школи се догодило да је случај који је започет вербалним насиљем, завршен судским процесом – напоменула је професорка Васиљевић.

За трибину у Дому културе матуранти Гимназије, ученици 4/5 и 4/7 разреда, припремили су и филм. Све су сами урадили, сценарио, снимање, глуму, монтажу. Публици су приказали очигледан пример омаловажавања и изопштавања из друштва због сеоског порекла. Жртва је на крају, исцрпљена вређањем и исмејавањем, оптерећена школским обавезама других ученика(радила им је домаће задатке), променила школу.

ИЗБОРИТИ СЕ ЗА СЕБЕ

– Није решење у бежању. Пожељно је и да жртва сагледа свеукупну ситуацију, покуша да промени нешто и научи да се избори за себе – сматра Јасмина Кандић Шипетић. И то је један од разлога због кога не би требало ћутати и трпети. Најбоље је да се жртве обрате одраслој особи у којој верују, родитељу, наставнику, пријатељу. Одрасли и одговорни људи морају да помогну ‘ртвама. У школама су основани и тимови за борбу против насиља. Чине га стручњаци који реагују у зависности од степена насилног понашања кога су ученици претрпели.

– Међу средњошколцима је најприсутније називање погрдним именима. Понекад су и жртве, често несвесно, насилници. У вербално насиље спадају и оговарање, сплеткарење, преношење лажних гласина о другима. Врло је важно да будемо свесни какве менталне слике у човеку изазивају тешке речи – подсетила је Наташа Васиљевић.

Из вербалног настају емоционално, односно психичко, социјално, сексуално насиље.  Први ниво емоционалног насиља су исмејавања, омаловажавања, вређање, имитације у негативном смислу, етикетирање … Уколико се не спрече, могу да доведу до уцена, претњи, застрашивања…

Социјално насиље најпре се уочава у одбацивању, ширењу гласина, а потом у спалткарењу, манипулисању, претњама…

Међу адолесцентима је свеприсутније сексуално насиље. Како га препознати? Ширење интимних прича, добацивања, псовке, завођење, упућивање ласцивних коментара, непримерена удварања старијих особа…

Фото: Градска библиотека Чачак

(Наставиће се)

ДУХОВНА ПОУКА

Моја вера у Бога не смета ми да усвојим сву праву науку од алфе до омега. Најбоља наука стоји у савршеној хармонији са најбољом вером. А најбољи се никада не препиру: најбољи се разумеју и љубе. Ниски и неједнаки се препиру и гложе и уживају у препирању и гложењу. Но препирање и гложење псеудо вере и псеудо науке поколеба многе просте душе у вери.

Владика Николај Велимировић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.