Промоција збирке есеја и ликовних критика Момчила Настасијевића „Религиозно осмишљење уметности“ биће одржана у понедељак 27. фебруара 2017. године у 19.00 сати у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ Цара Душана 6 у Чачку.
О књизи ће говорити историчар уметности Даниел Микић, писац поговора Оливера Недељковић и уредник едиције „Равнотежа“ Владан Матијевић.
„Религиозно осмишљење уметности“ Момчила Настасијевића објавила је Уметничка галерија „Надежда Петровић“.
„У пуном доживљају хода садржан је и смисао пута“, каже Момчило Настасијевић. Он сматра да сваки велики уметник носи у себи своје звездано небо, све остало, спољашњи утицаји, техничко знање, ступањ образованости, престаје бити главно, мада не губи сваку вредност. Што је уметничко то је надстварно! Без уметника на свету не би било осећања лепог! А уметност ради уметности, то је последње прибежиште банкротираних песника и њихових учитеља теоретичара. Сматрао је да се никад толико људи није бавило писањем, сликањем, компоновањем музике, а да је тако мало уметника стваралаца, као у његовом добу. Настасијевић је био свестан да велики уметници готово никад нису срећни са својим ђацима; великани светле у велике даљине и ко се нашао непосредно близу њих, очи су му засенуле. Ни он за живота није доживео заслужену афирмацију, све своје књиге морао је да објави као властито издање, али зато се данас скоро побожно чита његова бесмртна поезија, као што постоји и велико интересовање за његов стваралачки кредо:
„Уметност нема за сврху неку апстрактну лепоту засновану на законима разума, дакле геометрије. Она је, напротив, у својој битности религија, и као она тежи да скине вео са непробојне стварности, те открије истину постојања. Открити истину постојања значи у свему осетити једно и у једном све, и у свему самог себе.“
(Владан Матијевић)
