Васкрс се сматра највећим хришћанским празником, јер означава Христову победу над смрћу. Тога дана је Исус Христ васкрсао из мртвих, победио смрт и свим људима даровао вечни живот. Својим чудотворним васкрсењем Христ је потврдио победу живота, љубави, мира и радости. На тај дан звоне сва црквена звона и у храмовима се пева „ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо у њему“, а најлепши обичај овог празника је фарбање васкршњих јаја.
Поводом Васкрса, Народни музеј у Чачку већ годинама организује радионицу шарања васкршњих јаја традиционалним методама. У почетку је организована у Музеју, а последњих година етнолози ове установе културе децу воде у манастир “Никоље”, због тога што монахиње и даље шарају јаја воском. Овога пута, уз пратњу својих наставника, у радионици су учествовали ђаци Гимназије, основне школе у Прељини, “Танаско Рајић” и “Ратко Митровић”. Захваљујући срдачној гостољубивости монахиња, двадесетак ученика је имало прилику да пером и воском нашара и офарба јаја. Желели смо да остваримо контакт са млађом популацијом и да сачувамо најстарију традиционалну методу украшавања васкршњих јаја, каже Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја:
– Циљ ове радионице је да децу повежемо са нашом народном традицијом, изворношћу, коренима, како би својим укућанима, друговима, другарицама пренели ову технику шарања васкршњих јаја и сачували је од заборава. Она јесте спорија и захтева стрпљење и љубав, али сматрамо да је Васкрс, као највећи хришћански празник – празник Христовог васкрсења, заслужио такав труд. Деца ће радионицу памтити као драгу успомену, јер су баш у манастиру “Никоље” научили да шарају јаја воском.
Према њеним речима, симболика фарбања јаја старом методом – воском, у вези је са култом пчеле, као светог створења, и са буђењем природе. Пчелињи восак је некада био једини са чим се могло нашарати јаје, подсећа етнолог и додаје да су се она најпре бојила у црвену, жуту, зелену, у боје које су могле да се нађу у природи. Потом је машта показала да јаја могу да буду још лепше украшена, и то кроз разне симболе, најчешће Христовог страдња и његовог васкрсења. Обичајем фарбања јаја, наши преци су најрадоснијем празнику желели да дају што већи значај, истакла је саговорница:
– Црвена боја је симбол рађања, васкрсења, среће, напретка, здравља, лепоте, свега што доноси Васкрс, као централни празник пролећних обичаја. Жута боја подсећа на сунце, али и на класалу пшеницу, хлеб, како би се обезбедила храна за читаву годину, односно да би аграрна година била што успешнија. Зелена је симбол траве, бујања вегетације, шума, природе. Плава је боја неба, а љубичаста љубави, радости… Иначе, јаја се фарбају читаве последње Страсне седмице васкршњег поста, али у нашем народу се у последње време усталио обичај да се фарбају на Велики петак. Многе домаћице их шарају и на Велику суботу, и то није погрешно, битно је да јаја буду офарбана за Васкрс, да се са њима дочека празник радости, дан Христовог васкрсења.
Имајући на уму да је код свих хришћана Велики петак најтужнији дан у години, дан када је разапет Исус Христ, обичаји на овај дан су оскудни и сиромашни. Некада чак ни ватра није ложена, нити је припремана храна. Многи верници на овај дан спроводе најригорознији пост.
– Ипак, у Чачку и околним селима на Велики петак су кувана и фарбана ускршња јаја. Прво офарбано ускршње јаје у црвеној боји назива се „чуваркућа“, „чувар“, „стражар“ или „страшник“, и чува се у кући до следећег Васкрса, када се углавном оставља под родно дрво или у цвеће, или се даје кокошкама да га поједу. Према народном предању, „чуваркућа“ има готово магијске моћи, а верује се да свим укућанима чува здравље. Јаје има велики значај у религији и митологији. Постоји чак веровање да је свет постао из јајета. Оно има велики значај и у загробном животу, јер представља његово продужење. Снага јајета се још више повећава његовим фарбањем у црвену боју, односно боју крви и живота. Постоје разне легенде зашто се прво јаје фарба у црвену боју. Једна је да је након распећа и смрти Исуса Христа, његова мајка на гроб донела обична бела јаја, која су преко ноћи постала црвена. То је био знак да се припрема највећа радост у човечанству, велико Христово васкрсење, са којим је он доказао вечни живот – објашњава Снежана Шапоњић Ашанин.
Васкрс је први дан после седмонедељног поста, када се прво омрси васкршњим јајетом. У нашем народу, као и у целом хришћанском свету, за овај празник је обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота, а васкршње црвено значи радост за оне који га дају и оне који га примају.
– Рано се устајало, облачило ново одело, умивало “бацањем” воде на лице, без трљања. Вода је рано доношена, а водоноша се морао умити на бунару. Обичај да се на Васкрс, па и Лазареву суботу и Ђурђевдан, полива водом, носи порекло из далеке предхришћанске старине. Посебна животна снага пробуђене вегетације на човека је преношена обичајем да се рано на Васкрс умива “неначетом” водом у коју су стављени црвено јаје, босиљак, дрен или коприва и здравац – прича наша саговорница.
За васкршње празнике, кажу, довољни су само љубав и вера, и свима треба поклањати пажњу и пријатељство.
Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!
Први Васељенски сабор одржан је у Никеји 325. године у време цара Константина Великог. Поред главног задатка Сабора – утврђивања симбола вере, одређено је и време празновања Васкрса и прописано 20 разних канона. Одлучено је да се Васкрс слави прве недеље након пролећне равнодневнице, после пуног месеца. И данас Српска православна црква поштује то правило. Датум православног Васкрса обично пада између 4. априла и 8. маја, каже етнолог Ашанин.
ПОЧЕТАК НОВОГ ЖИВОТА
Обичај фарбања васкршњих јаја је настао у спомен на догађај када је Марија Магдалена Мироносица путовала у Рим да проповеда Јеванђеље. Посетила је цара Тиберија и у знак пажње поклонила му црвено јаје и поздравила га речима: “Христос Васкрсе”. Црвена боја симболише Исусову крв, али је она истовремено и боја васкрсења. Прво офарбано јаје одваја се и чува у кући до следећег Васкрса, отуда и потиче име “чувар куће” и обично је црвене боје. На Васкрс, домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Туцање јајета и лом љуске симболише окове и представља почетак новог живота, подсећа Снежана Шапоњић Ашанин.
Нела Радичевић
