ПРЕДСТАВЉАМО НАЈУСПЕШНИЈЕ ОСНОВЦЕ И СРЕДЊОШКОЛЦЕ ЧАЧКА
МИЛИЦА РАКОВИЋ – ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ “ЂЕНЕРАЛ МАРКО Ђ. КАТАНИЋ” У БРЕСНИЦИ
Од 15 ученика који су ове године завршили основну школу у Бресници, Милица Раковић је била једини вуковац, па се може рећи да и титула ђак генерације није била изненађење. Јер овој опуштеној девојчици осам година је брзо прошло и никада јој учење није било тешко. Добра организација и редовно учење, само то је потребно, једноставно је Миличино објашњење.
– Никад нисам учила са том мишљу да будем најбоља. Али је леп осећај кад вам кажу да сте заслужили и да сте ђак генерације. Мислим да то, пре свега, обавезује да наставим даље, бар на исти начин. Тако и планирам, мада знам да ми тек предстоје велике и мало теже лекције. Али ја то све схватам као изазов – мудро каже Милица.
Многе успомене остаће у сећању из основне школе, посебно екскурзија у осмом разреду, када су ишли у источну Србију. А поред учења, остајало је доста времена за сва друга интересовања и активности – за дружења и шетње са другарима; да заједно са годину дана млађом сестром Маријом помаже мајци Зорици у кућним пословима; да чита књиге, у којима налази и забаву, али и основ туђих знања и искустава, која употпуњују човеков живот. Дуго је ишла на фолклор, који много воли, тренирала помало одбојку и намерава да ове “хобије” настави и у Чачку.
Уписала је Гимназију, природно-математички смер. Избор није случајан, јер Милица на првом месту обожава математику, али и физику, хемију, биологију… Наравно, одмеравала је знање на многим такмичењима и сматра да је то било од значаја да “очврсне” и научи нешто више од онога што је могла на настави. О факултету не размишља још баш “одлучно”, али то ће свакако бити нешто везано за поменуте области. Можда баш математику, јер воли бројке, њихову “дисциплину и сређеност”.
– За мој успех велику заслугу има учитељица Зорица Коцић, као и разредни Марко Урошевић, а највећу подршку сам добијала од директорке школе Мире Драгутиновић. Али, уз мене су увек били и моја породица и другари – истиче Милица.
Пошто долази из најудаљенијег села са чачанске територије, одлучила је да буде у Дому ученика. Сматра да ће јој то добро доћи да стекне самосталност, која ће јој, свесна је, бити посебно драгоцена када кроз неколико година упише факултет.
Наравно, већ планира да сваког викенда иде у своју Бресницу, у којој добро зна сваки кутак. Воли и Чачак… Зато је радосна и нестрпљива да почне школска година, јер ће све бити ново, непознато и све јој то буди, не страх, већ радозналост, једну њену лепу особину.
ДВА ЛЕТОВАЊА
Лето је брзо прошло, два пута на мору, у Улцињу. Прво са својим земљацима из бресничке школе (на коју је веома поносна), а други пут са вршњацима вуковцима из свих чачанских школа.
“Прелепо” – тако једном речју описује дане проведене на мору, које ће заувек памтити. Посебно је занимљиво било са новим друговима, које је упознала. Многи од њих су са њом у истом разреду у Гимназији.
СЛОБОДА У ПРИРОДИ
– Све је мање ученика у сеоским школама, са мало туге каже ова девојчица и додаје да је то недостатак малих средина, не само због неговања добре конкуренције, већ и због тога што је то већ дуго показатељ да су села све “празнија”. Отац Драго јој је причао да је у његово време знало да буде и по четрдесет ђака у одељењу, а то није било баш тако давно.
– Дан у природи, којом смо у селу окружени је испуњен на предиван начин. Осећам неку посебну слободу, која, чини ми се, у граду не постоји. Са друге стране, град има много предности, које ћу сада откривати – каже Милица Раковић.
В. Т.
